Bol iznad grudne kosti

Ako nalazi pokažu da se radi o angini pectoris, preporučuju se dalja ispitivanja, što podrazumijeva hospitalizaciju i pripremu za koronarografiju — invazivno rendgensko snimanje koje omogućava da se pomoću katetera i kontrastnog sredstva vide koronarne arterije i proceni stepen njihove suženosti. Infarkt miokarda posledica je potpunog začepljenja koronarnih arterija i prekida dotoka krvi i kiseonika u srčani mišić, a najčešće se događa zbog stvaranja tromba na već suženoj koronarnoj arteriji.

Bol je jak, razarajuć, javlja se u centralnom delu grudnog koša, iza grudne kosti, često se širi prema levoj ruci, leđima i donjoj vilici. Može biti praćena otežanim disanjem, mučninom, povraćanjem i preznojavanjem. Bol od angine pektoris slična je, ali slabija i traje kraće.

Infarkt miokarda otkriva se pomoću EKG-a, na temelju određenih enzima u krvi i koronarografijom. Perikarditis - Upala srčane ovojnice perikarditis započinje snažnim bolom u grudima, pa se često prvo posumnja na infarkt.

Bol je intenzivan, probadajući, traje danima i pojačava se prilikom kašlja, gutanja, dubokog disanja ili u ležećem položaju. Može biti praćen povišenom temperaturom, groznicom i ubrzanim disanjem.

Otkriva se ultrazvukom srca ehokardiografijom, EKG-om, kompjutoriziranom tomografijom CT-om grudnog koša. Međurebrani bolovi - Probadanje između rebara jedno je od najčešćih bolnih stanja u grudnom košu, a uzrok treba tražiti u međurebranim mišićima, međurebranim hrskavicama, rebrima i kičmi. Bol je jak, probadajući, slična ubodu igle, ali bezopasan. Najčešće traje nekoliko sekundi, javlja se na tačno određenom mestu i ne širi se na druge delove grudnog koša. Upala međurebrane hrskavice ona povezuje rebra s grudnom kosti može uzrokovati bolove u grudnom košu.

Pokazalo se da je najčešći uzrok kašnjenja za odlazak kod lekara shvatanje da je bol u grudima samo jak bol, praćen opštom slabošću, odnosno osećajem da je čovek zaista bolestan. U nekim slučajevima težina bola u grudima ne koreliše sa težinom bolesti, pato-anatomskim supstratom, patofiziološkim sledom događaja i najtežim komplikacijama.

S druge strane, nekada najdetaljnija anamneza i pregled pacijenta ne omogućavaju sigurno donošenje odluke o pravoj prirodi bola. Bol u grudima čak i kod bolesnika sa koronarnom bolešću ne mora neminovno da znači anginu pektoris. Poteškoće u dijagnostici bola u grudima rastu sa atipičnim anginoznim bolovima uz normalan fizikalni, elektrokardiografski i ehokardiografski nalaz u miru.

Ostaje činjenica da je ponekad korektna interpretacija bola u grudima gotovo nemoguća. Javlja u stanjima kada postoji ishemija nedovoljno snabdevanje srčanog mišića hranljivim materijama i kiseonikom.

Do smanjenog snabdevanja srčanog mišića kiseonikom može doći zbog primarno smanjenog snabdevanja usled koronarne bolesti, odnosno postojanja suženja na koronarnim arterijama arterijama koje snabdevaju srčani mišić kiseonikom i hranljivim materijama, ali i pojave spazma na nivou samog zida koronarne arterije pod dejstvom različitih faktora- npr.

Tipičan anginozni bol ima strogo definisane karakteristike: kvalitet, trajanje, lokalizaciju, propagaciju bola i propratne simptome. Kod ovih pacijenata podatak o postojanju faktora rizika povišene masnoće u krvi, visok krvni pritisak, šećerna bolest, pušenje, prekomerna telesna težina, fizička neaktivnost ili pozitivna porodična anamneza za koronarnu bolest ili prethodni koronarni događaji dijagnozu čine jasnijom.

Međutim, ukoliko je EKG normalan a postoji bol u grudima ili ekvivalent bola to nas upućuje na diferencijalno dijagnostičko razmišljanje o drugim kardijalnim ili ekstrakardijalnim oboljenjima, ali i dalje ne isključuje koronarnu prirodu bola. Za diferenciranje bola u grudima potrebno je dobro poznavanje svih mogućih patoloških stanja koja ga izazivaju. Pleuralni bol se karakteriše vezom sa respiratornim ciklusom i položajem tela.

Bolesnik obično leži na strani gde se javlja bol, da bi imobilisao taj hemitoraks, ali nisu retki izuzeci da bolesnici tvrde da ne mogu da legnu na stranu koja ih boli.

Takođe, u fazi bola pacijent diše plitko, jer duboki udah pogoršava bol. Kod pneumotoraksa bol može biti iznenadan, oštar, na primer posle kašlja, praćen otežanim disanjem, a ponekad pacijentu imaju osećaj da im je pre početka bola "nešto puklo u grudima". Pacijenti obično imaju prethodnu istoriju sličnog bola i vratnu spondilozu. Bol je površinski kutanog tipa, može se lokalizovati, osetljiv je na dodir, a može se npr. Perikarditis zapaljenje srčane kese b3.

Prolaps mitralne valvue srčanog zaliska između leve pretkomore i komore. Gastrointestinalni a. Spazam grč mišića jednjaka b.

Refluks jednjaka vraćanje sadržaja — iz želuca c. Pucanje zida jednjaka d. Ulkusna bolest. Psihogeni a. Anksioznost b. Depresija c. Srčana psihoza d. Sopstvena dobit. Neuro-mišićno-koštani a. Sindrom izlaza grudnog koša b. Povrede vratne ili grudne kičme c. Kostohondritis zapaljenje kosti i hrskavice, npr. Herpes zoster e. Bol zida grudnog koša. Plućni a. Pneumotoraks ulazak vazduha u plućnu maramicu c. Zapaljenje pluća sa zahvaćenošću pleure plućne maramice.

Ultrazvučni pregledi - RSD. Škola ultrazvuka. Intenzivni kursevi ultrazvuka. Intenzivni kursevi ultrazvuka za lekare - PRP Plazma bogata trombocitima terapija. Bol u grudima. Međutim, nije uvek bol u grudima posledica srčanih oboljenja. Prvo ćemo predstaviti uzroke kojih se ljudi najviše plaše. Angina pektoris i infarkt srca. Bol retko traje kraće od jednog ili duže od 20 minuta.

U suprotnom, treba misliti na infarkt srca. Bol koji je lokalizovan neposredno ispod leve bradavice skoro nikad nije srčanog porekla. Česti uzroci bola u grudima kod mladih žena. Oboljenja srčanih zalistaka Prolaps mitralnog zaliska Ovo je relativno često i benigno stanje na zaliscima koji pregrađuju levu srčanu pretkomoru i komoru.