Međutim, jačina bola u grudima često ne određuje težinu i ozbiljnost neke bolesti. Nekada i blag osećaj neprijatnosti u grudima, ili čak ne u grudima, već i u gornjem delu stomaka predstavlja moguć znak nekih bolesti kao što su nestabilna angina, akutni infarkt i druge. U ovakvim situacijama, razmatranje specifičnih srčanih faktora rizika mogu pomoći u postavljanju dijagnoze, dok rutinski testovi često mogu promašiti dijagnozu.
Klasa I uobičajena fizička aktivnost ne izaziva bol šetnja, penjanje uz stepenice. Klasa II mala fizička aktivnost dovodi do bola šetnja po ravnom, penjanje uz stepenice. Klasa III lako ograničenje uobičajene aktivnosti dovodi do bola šetnja ili penjanje uz stepenice, hod uzbrdo, bol posle obroka, na hladnoću, vetar, zbog emocionalnih stresova.
Klasa IV nemogućnost da se izvrši bilo koja fizička aktivnost bez bola bolovi mogu biti prisutni i u miru. Zato bi bol u grudima trebalo definisati kao bilo kakav bol ili osećaj nelagodnosti u grudima, pa i u gornjem delu stomka, pa čak i bol među lopaticama.
Ekvivalenti bolu u grudima. Srce je bogato receptorima za bol — nervi se nalaze oko kardiomiocita, u intersticijumu, oko aorte, plućne arterije, arterija, arteriola, kapilara, venula i vena.
Kardiologija - Bol u grudima - DIjanogstika i lečenje
U predelu grudnog koša, postoje brojni receptori za bol u koži, manje u dubljim tkivima, a još manje u visceralnim organima. Slaba mogućnost lokalizacije visceralnog bola objašnjava se vrlo malim brojem nervnih vlakana u visceralnim strukturama. Osim toga, visceralni bol se može preneti na susedni segment kičmene moždine, dok somatski bolni stimulus ide samo na jedan nivo kičmene moždine.
Kutani bol je bolje lokalizovan i retko ima preneseni bol, obično je praćen lokalnom osetljivošću i reaguje na različite provokacije. Somatski visceralni bol je slabo lokalizovan, a preneseni bol je često prisutan.
Tipičan primer visceralnog bola su bol kod miokardnog infarkta, plućne embolje, disekcije aorte i medijastinalne bolesti. Kada se pacijent žali na bol u grudima, bitno je brzo prepoznati da li je u pitanju jedno od sledećih 4 stanja. Ti bolesnici treba što pre da budu upućeni kolima službe hitne medicinske pomoći najbržim putem do sekundarne ili tercijarne zdravstevene ustanove koje imaju urgentna odeljenja specijalizovana za savremeno lečenje ovih bolesnika. Olakšavanje bola nakon upotrebe nitroglicerina, govori u prilog kardijalne etiologije bola u grudima.
Najverovatnije se radi o akutniom koronarnom sindromu AKS koji čine nestabilna angina, akutni infarkt miokarda sa i bez ST elevacije ili u manje varijabilnoj i dramatičnoj formi i kod stabilne angine. Bol u grudima je obično iza grudne kosti, pacijenti pokazuju celom šakom a ne jednim prstom, širi se u oba ramena. Jedno istraživanje ukazalo je da su oni kod kojih se bol širio u desno rame, češće imali akutni infarkt, nego oni kod kojih se širio u levo rame 19, Kod žena sa akutnim infarktom miokarda bol se češće širio u vrat, vilicu i među lopatice nego što je bio slučaj kod muškaraca.
Kod zapaljenja srčane kese perikarditisa, miokarditisa, prolapsa mitralne valvule, plućne hipertenzije ili kardiomiopatija. Karakter pleuralnog bola se menja sa repiratornim ciklusom i promenom položaja tela. Pažljivo uzeta anamneza, detaljan fizički pregled i EKG, ehokardiogram i laboratorijske analize olakšavaju diferencijalnu dijagnozu.
Često se preskakanje srca ekstrasistole, češće ventrikularne, osete kao kratak bol u grudima. Bol u grudima se u ovom slučaju karakteriše iznenadanim oštrim, cepajućim, razdirućim bolom, obično se širi u leđa ili trbuh, već prema putu disekcije.
Ako je zahvaćena ascendentna aorta, bol može da se širi u vratu, a ako je disekcijom zahvaćeno ušće koronarne arterije, češće desne, može da postoji i bol od disekcije i bol kardijalnog ishemijskog porekla. Oko petina bolesnika sa disekcijom može da ima sinkopu kratkotrajan gubitak svesti. Bol kod akutnog infarkta miokarda obično počinje postupnije, i tup je po karakteru.
Međutim, ukoliko je EKG normalan a postoji bol u grudima ili ekvivalent bola to nas upućuje na diferencijalno dijagnostičko razmišljanje o drugim kardijalnim ili ekstrakardijalnim oboljenjima, ali i dalje ne isključuje koronarnu prirodu bola. Za diferenciranje bola u grudima potrebno je dobro poznavanje svih mogućih patoloških stanja koja ga izazivaju.
Pleuralni bol se karakteriše vezom sa respiratornim ciklusom i položajem tela.
Bolesnik obično leži na strani gde se javlja bol, da bi imobilisao taj hemitoraks, ali nisu retki izuzeci da bolesnici tvrde da ne mogu da legnu na stranu koja ih boli. Takođe, u fazi bola pacijent diše plitko, jer duboki udah pogoršava bol. Kod pneumotoraksa bol može biti iznenadan, oštar, na primer posle kašlja, praćen otežanim disanjem, a ponekad pacijentu imaju osećaj da im je pre početka bola "nešto puklo u grudima".
Pacijenti obično imaju prethodnu istoriju sličnog bola i vratnu spondilozu. Bol je površinski kutanog tipa, može se lokalizovati, osetljiv je na dodir, a može se npr. Javlja se u i sklopu Herpes zoster infekcije koja se ponekad razjasni tek posle pojave promena na koži. Mogu nekada dati bol u epigastrijumu koji se širi po grudima.
Bolovi takvog tipa mogu se videti i kod miokardnog infarkta dijafragmalne lokalizacije, te je tu diferencijalna dijagnostika veoma značajna. Nekada, bol porekla žučne kesice, jetre ili pankreasa može da imitira bol u grudima. Ovo je naročito važno zato što se kod nekih bolesnika u momentu bola jave i promene u T talasu, što još više može da zavara u smislu kardijalne ishemijske etiologije. Bol u grudima kod psihijatrijskih poremećaja, obično se javlja u epizodama paničnih napada, ali može se javiti i kod depresivnih ili anksioznih stanja.
Veoma često se bol u grudima koji imitira anginoznu bol javlja kod depresije. Uobičajeno postoji pozitivna istorija za psihijatrijsko oboljenje. Iz svega navedenog, bol u grudima može biti čest simptom mnogih bolesti kako u grudnom košu, tako i abdomenu. Često je indikativan pri uzimanju iscrpne anamneze, posebno ako je u pitanju tipičan anginozni bol, ali u diferencijalnoj dijagnozi bola u grudima, u cilju postavljanja prave dijagnoze pored anamneze služimo se i drugim raspoloživim dijagnostičkim postupcima five fingers approuch : klinički pregled, EKG, Rtg, EHO srca ili trbuha, laboratorija, i druge procedure CT, MR, selekt.
Dr Predrag Radojković, internista - kardiolog. Bol u grudima - alarm koji se mora shvatiti ozbiljno Nelagodnost bol u grudima je jedan od najčešćih izazova za kliničare u ordinaciji ili urgentnom odeljenju. Bol u grudima može bit.
Nekada je kostohondritis znak da postoje problemi sa srcem, a ako