Bol u desnom kolenu sa unutrasnje strane

Akutni bol u kolenu uglavnom izaziva spoljašnja sila. Kombinacija savijanja i uvrtanja je naročito rizična, kao i naglo zaustavljanje sa pojačanim silama smicanja. U takvim slučajevima, bol se obično javi odmah. U uobičajene povrede kolena spadaju.

Modrice: Sudar, udarac i pad izazivaju modrice, obično izvan zglobne kapsule, što posle nekog vremena rezultira tipičnom promenom boje kože u plavo-crvenu. Iščašenje usled preteranog istezanja: Povređeni su mišići, ligamenti, kapsula i tetive oko zgloba. Pored modrica i bola, kod povređenih osoba se često javlja nestabilnost zgloba kolena tokom dužeg perioda.

Prsnuće ili kidanje mišića i tetiva: Kod zdravih osoba, povrede ukrštenih ligamenata se obično dese samo usled delovanja ekstremne sile. Prsnuće ukrštenih ligamenata, hvatišta tetiva ili patelarne tetive obično je praćeno modricama, izrazito oslabljenom funkcijom i gubitkom stabilnosti. Prsnuće meniskusa: Ovo se često dešava usled kombinovanog savijanja i uvrtanja u zglobu kolena. Kao rezultat, meniskus može delimično ili potpuno da se otkine sa vrha cevanice.

Uz tipičan "bolni meniskus" i često nagomilavanje krvi u zglobu, pomeranje meniskusa u zglobnu šupljinu može da izazove funkcionalne smetnje i da blokira kretanje zgloba kolena. Povredama je najpodložniji meniskus koji se nalazi unutar zgloba medijalni ili unutrašnji meniskus. Prsnuće ukrštenog ligamenta: Jake sile smicanja u zglobu kolena mogu da izazovu prsnuće ukrštenog ligamenta. Naročito su opasni pokreti zaustavljanja, promene smera i dejstva spoljašnje sile koje okolna muskulatura ne može da apsorbuje zato što su suviše iznenadni ili snažni.

U većini slučajeva, dolazi do prsnuća prednjeg ukrštenog ligamenta. Hronični bol u kolenu stalno se povećava. Intenzitet raste s mesecima i godinama. U početnom stadijumu artoze, uglavnom se primenjuje  konzervativno lečenje. Ovakvo lečenje obuhvata smanjenje telesne težine, fizikalnu terapiju, primenu analgetika i protivupalne blokade u zglob.

Ukoliko je artoza kolena uznapredovala, i ako je došlo do potpunog oštećenja hrskavice svih delova kolena, potrebno je da se uradi zamena zglobnih ploča kolena, odnosno da se ugradi endoprotezu kolena, takozvana artroplastika. Ukoliko je oštećen samo unutarnji ili spoljašnji deo kolena, može da se ugradi parcijalnu endoprotezu. Da bi se ugradila parcijalna endoproteza, ostali delovi kolena moraju da budu uredni, odnosno, hrskavica mora da bude očuvana.

Tako nestaje bol, a kod pacijenta s eponovo javlja puna pokretljivost kolena. Patela može da bude nestabilna iz više razloga.

Neki od tih razloga su  urođene labavosti mekih tkiva, koštane displazije nedovoljno razvijene koštane strukture i povrede ligamenata koji stabilizuju patelu. Patela se može da se  stabilizuje artroskopskim presecanjem vezivnog tkiva sa spoljne strane patele lateralno opuštanje, i šivenjem vezivnog tkiva s unutrašnje strane patele medijalna rafija.

Tako se patela opet dovodi u pravilan položaj u odnosu na bedrenu kost. Ukoliko je došlo do traumatske luksacije iskakanja patele, pri čemu dolazi do rupture medijalnog ligamenta patele, radi se rekonstrukcija tog ligamenta.

Mogu da  se rade i koštane operacije stabilizacije patele. Ukoliko se jave početni znaci artroze kod mlađih osoba, njih je moguće usporiti, tako što se usporavaju degenerativne promene u zglobu, ispravljaju se poremećene osovine O ili X kolena. Takvi zahvati zovu se korektivne osteotomije. Mesto osteotomije se fiksira  pločom i vijcima.

Rehabilitacija počinje još u bolnici, je pacijent hospitalizovan na nekoliko dana. Odmah se počinje sa razgibavanjem kolena i sa hodanjem na dve štake. Prva kontrola obično bude nakon 6 nedelja, i tada se radi RTG kontrola.

Posle toga se odbacuje jedna šaka i počinje se sa postepenim opterećenjem noge koja je operisana. Dalje kontrole se vrše na tri i šest meseci nakon operacije. Potpuna proteza kolena zamenjuje sva tri oštećena dela zgloba kolena.

Najčešće se  ugrađuju bikondilarne, cementne ili bescementne endoproteze. Femuralna komponenta je građena  od medicinskog čelika, a tibijalna  od titanijuma. Na tibijalnu komponentu ugrađuje se polietilen, koji služi kako bi se smanjilo trenje i vrši funkciju zglobne hrskavice. Patela se nadograđuje uglavnom sa polietilenom, a retko je  na metalnoj bazi i često se ne javlja potreba za zamenom patelarne komponente. Rehabilitacija počinje još u bolnici kada pacijent još istog dana počinje sa fizikalnom terapijom uz pomoć fizioterapeuta.

Dan nakon operacije, pacijent hoda sa dve štake, a kroz nedelju ili dve odbacuje jednu štaku. Kontrole se u prvih godinu dana vrše na nekoliko meseci, a posle toga su na godišnjem nivou. Artroskopija je hirurška procedura tokom koje se unutrašnjost zgloba pregleda pomoću optičkog instrumenta koji je povezan sa kamerom. Za vreme artroskopije koriste se manji hirurški instrumenti koji se uvode u zglob kroz jedan ili više dodatnih rezova.

Prilikom artroskopskog pregleda, ortopedski hirurg pravi mali rez na koži pacijenta kroz koji uvodi optički instrument artroskop koji sadrži sistem sočiva i osvetljenja za uvećanje i osvetljavanje slike struktura iz unutrašnjosti zgloba.

Slika se prenosi, zatim, optičkim vlaknima do male kamere koja je povezana sa monitorom na kome hirurg može da vidi unutrašnjost zgloba tokom pregleda ili tokom terapijskog postupka. Tako se jasno može videti u kakvom su stanju zglobna hrskavica, kapsula, ligamenti, i druge zglobne strukture i doneti odluka o sledećim koracima u lečenju. Ova operacija je u odnosu na klasičnu metodu manje intenzivna, i  tokom postupka nanosi manju štetu vezivnom tkivu, te obezbeđuje bolju vidljivost unutrašnjeg zgloba.

Nakon intervencije je potrebno kraće vreme oporavka, što je posebno važno sportistima. Ortoze štite i pružaju potporu mišićno-skeletnom sistemu. Ortoze i steznici su medicinska pomagala koja lekar propisuje  u slučajevima povreda i bolesti potpornog aparata i mišićnoskeletnog sistema, i one kako bi se ubrzao oporavak.

Cilj ovih pomagala je da se obolelim osobama pomogne u povećanju mobilnosti. Ortoze mogu da  imobilišu, stabilizuju i rasterete  obolele udove ili telo, kao i da obezbede fiziološki pravilno usmerenje. Na taj način, moguće je da se spreči, neutrališe ili ispravi abnormalan položaj i nepravilno nošenje težine. Kod slučaja trajnih oštećenja, ortoze mogu da održavaju funkciju i da umanje ili čak spreče bol. Što se terapije tiče, uglavnom se propisuje fizikalna terapija koja ima za cilj da učvsti mišiće, zatim su tu ultrazvuk, elektroterapija, analgetski i protivupalni lekovi, lokalne infiltracije i lokalna primena sredstava za pospešivanje podmazivanja zglobnih površina s hijaluronsko kiselinom viskosuplementacija.

Prikladni ulošci za cipele, posebno kada je pojačan X položaj ili O položaj nogu, mogu da doprinesu ispravljanju osovine noge i da ublaže tegobe. Preporučuje se  i nošenje bandaže dokolenica, kako bi se, aktivacijom nervnih osećaja u mišićima i na koži, nogi pružio osećaj čvrstoće. Bandaže bi trebalo da se nose tokom hodanja po neravnim površinama ili za vreme  sportskih aktivnosti, a ne bi trebalo da se nose za vreme ležanja i sedenja.

Voda u kolenu ili efuzija kolena je bolno uvećanje količine zglobne tečnosti. Uzrok ovog stanja mogu da budu različiti problemi, od traumatskih povreda, do neke druge bolesti. Do stvaranja vode u kolenu i otoka mekotkivnih struktura oko zgloba,  mogu da dovedu povrede bilo kog dela kolena, poput  preloma kostiju, pucanja meniskusa ili ligamenta, ili povrede za vreme preopterećenja.

Što se bolesti tiče, najčešći uzročnici koji dovode do pojave vode u kolenu su  degenerativne promene na kolenim zglobovima, odnosno osteoarthritis gonarthrosis, zapaljenski reumatizam reumatoidni artritis, giht, psorijatični artritis itd. Simptomi vode u kolenu obično zavise od uzroka koji je izazvao uvećanje zglobne tečnosti.

Oni mogu da se ispolje u vidu jednostranog ili obostranog otoka kolenog zgloba različite veličine, povišene kožne temperature i crvene boje, a ponekad se javljaju i modrice. Kao prateći znak vode u kolenu, uvek se javlja bol. Još jedan od simptoma pojave vode u kolenu koji prouzrokuje otežan hod, otežanu pokretljivost i zglobnu nestabilnost je ograničenje pokreta uz moguće krepitacije, koje se najčešće javlja kao otežano savijanje kolena.

Tada, zapravo, dolazi do slabljenja natkolene muskulature. Voda u kolenu se češće javlja kod osoba koje su starije  od 55 godina života. Takođe, osobe  koje  se aktivno ili rekreativno .