Bol u grudima i ledjima kod zena

U početku bolesti suženi krvni sudovi mogu da obezbede dovoljan priliv krvi i kiseonika u stanju mirovanja. U toku napora potreba srca za krvlju, odnosno kiseonikom raste, a ta povećana količina se ne može transportovati kroz sužene krvne sudove, srce pati i dolazi do pojave karakterističnog anginoznog bola.

Anginozni bol je tipičan po svojoj lokalizaciji, karakteru, širenju, intenzitetu, dužini trajanja, pratećim simptomima.

Bol u grudima i ledjima kod zena

Javlja se iza središnjeg dela grudne kosti u vidu pečenja, žarenja, stezanja, osećaja pritiska i težine u grudnom košu. Bol se širi naviše, prema vratu, vilici, ramenima, podlakticma, nadlaktici, pozadi prema leđima, ređe i naniže prema stomaku, udisanje ne pojačava bol. Jačina bola različita, od nešto slabijeg kod stabilne angine pektoris do vrlo intenzivnog kod srčanog udara. Dužina trajanja bola je takođe različita. Kod stabilnog oblika angine pektoris u proseku minuta pa do 30 minuta i duže kod infarkta srca.

Stalni prateći simptomi kod pojave anginoznog bola su malaksalost, preznojavanje, uznemirenost, strah, naročito kada je bol jači. Bol je najčešće izazvan naporom, naročito kod stabilnog oblika angine pektoris kao što je hod uz stepenice, hod uzbrdo, nošenje tereta, ali isto tako može biti izazvan i emocionalnim uzbuđenjem, obilnim obrokom, seksualnim činom, izlaskom na hladno. Pleuralni bol se karakteriše vezom sa respiratornim ciklusom i položajem tela.

Bolesnik obično leži na strani gde se javlja bol, da bi imobilisao taj hemitoraks, ali nisu retki izuzeci da bolesnici tvrde da ne mogu da legnu na stranu koja ih boli. Takođe, u fazi bola pacijent diše plitko, jer duboki udah pogoršava bol.

Kod pneumotoraksa bol može biti iznenadan, oštar, na primer posle kašlja, praćen otežanim disanjem, a ponekad pacijentu imaju osećaj da im je pre početka bola "nešto puklo u grudima". Pacijenti obično imaju prethodnu istoriju sličnog bola i vratnu spondilozu. Bol je površinski kutanog tipa, može se lokalizovati, osetljiv je na dodir, a može se npr. Javlja se u i sklopu Herpes zoster infekcije koja se ponekad razjasni tek posle pojave promena na koži.

Mogu nekada dati bol u epigastrijumu koji se širi po grudima. Bolovi takvog tipa mogu se videti i kod miokardnog infarkta dijafragmalne lokalizacije, te je tu diferencijalna dijagnostika veoma značajna. Nekada, bol porekla žučne kesice, jetre ili pankreasa može da imitira bol u grudima. Ovo je naročito važno zato što se kod nekih bolesnika u momentu bola jave i promene u T talasu, što još više može da zavara u smislu kardijalne ishemijske etiologije.

Bol u grudima kod psihijatrijskih poremećaja, obično se javlja u epizodama paničnih napada, ali može se javiti i kod depresivnih ili anksioznih stanja. Veoma često se bol u grudima koji imitira anginoznu bol javlja kod depresije. Uobičajeno postoji pozitivna istorija za psihijatrijsko oboljenje. Iz svega navedenog, bol u grudima može biti čest simptom mnogih bolesti kako u grudnom košu, tako i abdomenu. Često je indikativan pri uzimanju iscrpne anamneze, posebno ako je u pitanju tipičan anginozni bol, ali u diferencijalnoj dijagnozi bola u grudima, u cilju postavljanja prave dijagnoze pored anamneze služimo se i drugim raspoloživim dijagnostičkim postupcima  five fingers approuch : klinički pregled, EKG, Rtg, EHO srca ili trbuha, laboratorija, i druge procedure CT, MR, selekt.

Dr Predrag Radojković, internista - kardiolog. Bol u grudima - alarm koji se mora shvatiti ozbiljno Nelagodnost bol u grudima je jedan od najčešćih izazova za kliničare u ordinaciji ili urgentnom odeljenju. Bol u grudima može biti izazvan kardijalnim uzrocima, ishemijske ili neishemijske prirode, ili nekardijalnim uzrocima.

Kardijalni ishemijski bol u grudima anginozni bol Javlja u stanjima kada postoji ishemija nedovoljno snabdevanje srčanog mišića hranljivim materijama i kiseonikom.

Bol u prsima - bezazlen simptom ili ozbiljan znak za uzbunu? - PLIVAzdravlje

Ako je anginozni bol karakterističan tipičan, njegovi provokativni i propratni simptomi tipični, dijagnoza anginoznog bola se može postaviti samo na osnovu anamneze.

Jedino što je dobroj anamnezi potrebno je karakterističan EKG  sa tipičnim promenama za ishemiju srčanog mišića. Kardijalni neishemijski bol  Može se javiti u sledećim stanjima:  disekantna aneurizma aorte: Bol je obično iznenadan, oštar, cepajući, razdirući, može da se širi u leđa ili trbuh, već prema putu disekcije.

Bol u grudima i ledjima kod zena

Ako je zahvaćena ascendentna aorta, može da se oseti i u vratu, a ako je disekcijom zahvaćeno ušće koronarne arterije, češće desne, može da postoji i bol od disekcije i bol kardijalnog ishemijskog porekla. Pojačava se u intenzitetu sa dužinom trajanja.

Bol u grudima i ledjima kod zena

Ne menja intenzitet sa disanjem, kretanjem, pritiskom na bolno mesto, masiranjem. Često se javlja nakon dugotrajnog ležanja, dugog putovanja, nakon ortopedskih, ali i drugih hirurških operacija, kod postojanja tumora ili tromboembolijske bolesti u familiji.