Bol u grudnim kostima

Kada su ovakve situacije u pitanju, ranija i aktuelna istorija bolesti je od velikog značaja. Mnogi pacijenti se obično kasno jave lekaru jer smatraju da je zabrinjavajući samo bol u grudima koji je žestok i praćen opštom slabošću. Međutim, jačina bola u grudima često ne određuje težinu i ozbiljnost neke bolesti. Nekada i blag osećaj neprijatnosti u grudima, ili čak ne u grudima, već i u gornjem delu stomaka predstavlja moguć znak nekih bolesti kao što su nestabilna angina, akutni infarkt i druge.

U ovakvim situacijama, razmatranje specifičnih srčanih faktora rizika mogu pomoći u postavljanju dijagnoze, dok rutinski testovi često mogu promašiti dijagnozu. Podela anginoznog bola u grudima po klasifikaciji koju je dalo kanadsko Udruženje kardiologa Canadian Cardiovascular Society, CCS . Klasa I uobičajena fizička aktivnost ne izaziva bol šetnja, penjanje uz stepenice. Klasa II mala fizička aktivnost dovodi do bola šetnja po ravnom, penjanje uz stepenice.

Klasa III lako ograničenje uobičajene aktivnosti dovodi do bola šetnja ili penjanje uz stepenice, hod uzbrdo, bol posle obroka, na hladnoću, vetar, zbog emocionalnih stresova. Klasa IV nemogućnost da se izvrši bilo koja fizička aktivnost bez bola bolovi mogu biti prisutni i u miru. Zato bi bol u grudima trebalo definisati kao bilo kakav bol ili osećaj nelagodnosti u grudima, pa i u gornjem delu stomka, pa čak i bol među lopaticama. Ekvivalenti bolu u grudima. Srce je bogato receptorima za bol — nervi se nalaze oko kardiomiocita, u intersticijumu, oko aorte, plućne arterije, arterija, arteriola, kapilara, venula i vena.

U predelu grudnog koša, postoje brojni receptori za bol u koži, manje u dubljim tkivima, a još manje u visceralnim organima. Slaba mogućnost lokalizacije visceralnog bola objašnjava se vrlo malim brojem nervnih vlakana u visceralnim strukturama.

Osim toga, visceralni bol se može preneti na susedni segment kičmene moždine, dok somatski bolni stimulus ide samo na jedan nivo kičmene moždine.

Bol u grudnim kostima

Kutani bol je bolje lokalizovan i retko ima preneseni bol, obično je praćen lokalnom osetljivošću i reaguje na različite provokacije. Somatski visceralni bol je slabo lokalizovan, a preneseni bol je često prisutan.

Bol u grudnim kostima

Tipičan primer visceralnog bola su bol kod miokardnog infarkta, plućne embolje, disekcije aorte i medijastinalne bolesti. Kada se pacijent žali na bol u grudima, bitno je brzo prepoznati da li je u pitanju jedno od sledećih 4 stanja. Ti bolesnici treba što pre da budu upućeni kolima službe hitne medicinske pomoći najbržim putem do sekundarne ili tercijarne zdravstevene ustanove koje imaju urgentna odeljenja specijalizovana za savremeno lečenje ovih bolesnika.

Olakšavanje bola nakon upotrebe nitroglicerina, govori u prilog kardijalne etiologije bola u grudima. Najverovatnije se radi o akutniom koronarnom sindromu AKS koji čine nestabilna angina, akutni infarkt miokarda sa i bez ST elevacije ili u manje varijabilnoj i dramatičnoj formi i kod stabilne angine.

Bol u grudima je obično iza grudne kosti, pacijenti pokazuju celom šakom a ne jednim prstom, širi se u oba ramena. Jedno istraživanje ukazalo je da su oni kod kojih se bol širio u desno rame, češće imali akutni infarkt, nego oni kod kojih se širio u levo rame 19, Kod žena sa akutnim infarktom miokarda bol se češće širio u vrat, vilicu i među lopatice nego što je bio slučaj kod muškaraca.

Kod zapaljenja srčane kese perikarditisa, miokarditisa, prolapsa mitralne valvule, plućne hipertenzije ili kardiomiopatija. Karakter pleuralnog bola se menja sa repiratornim ciklusom i promenom položaja tela. Pažljivo uzeta anamneza, detaljan fizički pregled i EKG, ehokardiogram i laboratorijske analize olakšavaju diferencijalnu dijagnozu. Često se preskakanje srca ekstrasistole, češće ventrikularne, osete kao kratak bol u grudima. Bol u grudima se u ovom slučaju karakteriše iznenadanim oštrim, cepajućim, razdirućim bolom, obično se širi u leđa ili trbuh, već prema putu disekcije.

Ako je zahvaćena ascendentna aorta, bol može da se širi u vratu, a ako je disekcijom zahvaćeno ušće koronarne arterije, češće desne, može da postoji i bol od disekcije i bol kardijalnog ishemijskog porekla. Oko petina bolesnika sa disekcijom može da ima sinkopu kratkotrajan gubitak svesti. Bol kod akutnog infarkta miokarda obično počinje postupnije, i tup je po karakteru.

Bol u grudima koji je pulmonalnog porekla, je najopasniji ako se javlja zbog plućne embolije, obično je praćen otežanim disanjem.

Usled nepravilnih kontrakcija mišića tela jednjaka retrosternalni bol je takođe veoma čest kod bolesnika sa ahalazijom i motornim poremećajima jednjaka, pre svega difuznim spazmom, kada je udružen sa otežanim gutanjem.

Bol u grudnim kostima

Ovakav bol veoma podseća na bol kod angine pectoris i infarkta miokarda. Ovakva vrsta bola se može javiti tokom akta gutanja, uzimanja hrane, ali i bez toga, iznenada u snu kada budi bolesnika. Kod bolesnika kod kojih je retrosternalni bol uzrokovan motornim poremećajima jednjaka, sam osećaj bola se pogoršava unošenjem izrazito hladne, odnosno tople hrane i tečnosti ledena voda sa širenjem prema kičmenom stubu. Karakteristike pseudoanginoznog bola porekla jednjaka na osnovu kojih se može uraditi diferencijacija od srčanog bola su sledeće: bol je često provociran unosom hrane, ponekad prestaje posle uzimanja antacida, pojavljuje se noću, ima periode prolongirane remisije i često je udružen sa drugim ezofagealnim simptomima.

Uzimanje preparata nitroglicerina takođe može eliminisati pseudoanginozni ezofagealni bol, ali za razliku od angine pectoris nitroglicerin deluje odloženo, odnosno tek posle 10 minuta.

Kada postoji sumnja da je retrosternalni bol uzrokovan patološkim procesom na jednjaku, radi postavljanja definitivne dijagnoze neophodno je načiniti gastroskopiju i manometriju jednjaka. Napisao: Prof.

dr Aleksandar Simić specijalista opšte hirugije. Objavio: Reflux Centar Centar za oboljenja gornjeg digestivnog sistema.