On može da potiče iz samog zgloba kolena, ali može da bude porekla iz okolnih tetiva, sluznih kesica ili mišića. Bol može da bude izražen samo prilikom hoda, ili se pak kod nekih bolesti javlja čak i u mirovanju.
Kod većine pacijenata bol se javlja prilikom hoda odnosno oslanjanja na nogu. Bol koji se javlja u mirovanju je ozbiljniji simptom i skoro uvek zahteva pregled od strane lekara. Bol može biti praćen otežanim savijanjem kolena, ukočenošću, a nekada se javlja i otok zgloba.
Kod degenerativnih bolesti se javlja pucketanje prilikom pokreta kolena, koje kod uznapredovale bolesti može da da bude i jasno čujno. Kod nekih bolesti koleno je toplo, nekada i crveno. Uvek kada ne možete da se oslonite na nogu ili ako je koleno nestabilno, uvek kada je koleno otečeno, kada ne možete u potpunosti da opružite ili ispravite koleno, kada je prisutna povišena temepratura, crvenilo ili jak bol u kolenu.
Lekaru se treba obrati i nakon povrede kolena koje su povezane sa jakim bolom. Gonartroza je veoma česta degenerativna bolest kolena. Bolest počinje podmuklo u radno aktivnom periodu. Obično pacijenti u početku osećaju blagi bol na veće fizičko opterećenje.
Bol je obično periodičan i većina pacijenata navodi da je tegobe imala i nekoliko godina pre prvog javljanja lekaru zbog bola u kolenu. Tipičan prvi simptom je bol koji se javlja prilikom silaska niz stepenice. Kako bolest napreduje bol se javlja stalno prilikom uobičajenog hoda, a kod uznapredovale artroze bol se nekada javlja i prilikom ležanja u postelji, naročito u neodgovarajućem položaju. U uznapredovaloj artrozi kolena može da dođe do otoka kolena i pojave tečnosti u zglobu kolena.
Ovakva situacija uvek zahteva lekarsku intervenciju kako bi se postavila pravilna dijagnoza i sprovela odgovarajuća tertapija. Više o gonartrozi možete da pročitate ovde. Radi se o predispoziciji čašice kolena da se izmesti iz svog uobičajenog položaja. Pacijenti se žale da im se čašica pomera prilikom odreženih pokreta što je često praćeno bolom. Dijagnoza se postavlja klinički, a dodatne dijagnostičke procedure služe da otkriju anatomske promene koje su odgovorne za dislokaciju.
Lečenje se sprovodi imobilizacijom, nakon koje sledi fizikalno lečenje. Do povrede dolazi u hrskavici meniskusa, jednoj od dve polukružne trake elastičnog tkiva, koje su smeštene pored tibije u zglobu kolena.
Od simptoma javlja se bol u zglobu, koleno može da se uklješti ili kleca, može se čuti krckanje i javiti otok. U novije vreme, sa pojavom artroskopije, povrede hrskavice kolena brzo se rešavaju i sportisti se vraćaju na teren u najkraćem vremenskom periodu.
Obim pokreta u zglobu kolena može biti smanjene ili povećane amplitude, može se javiti osećaj nestabilnosti kolena. Pri pokretu u zglobu kolena mogu se javljati zvučni fenomeni poput pukota, struganja, a nekada koleno može da blokira pri odredjenom pokretu.
Povrede kolena se najpre dijagnostikuju kliničkim pregledom od strane lekara specijaliste sportske medicine ili rehabilitacije. Potrebno je uzeti opširnu anamnezu od pacijenta, posebno o mehanizmu povređivanja. Zatim uraditi detaljan klinički pregled zajedno sa testovima specifičnim za svaki ligamant i meniskus.
Pored kliničkog pregleda neophodno je uraditi i neku od metoda dijagnostičke vizualizacije. Radiografiju RTG . Ultrazvučno snimanje kolena. Lečenje povrede meniskusa je uglavnom. Odmah nakon povrede da bi se smanjili bolovi i krvavljenje u kolenom zglobu podižemo ekstremitet tj vršimo elevaciju i stavljamo led. Ako je nastala blokada koleno se što pre deblokira metodama repozicije.
Primenjuju se skoro sve vrste fizikalnih procedura. Danas se operišu samo ozbiljnije povrede mensikusa koje izazivaju stalne smetnje, bolove i blokadu kolena. Povrede i oštećenja kolena se javljaju veoma često. Koleno je jedan od najkompleksinijih zglobova u ljudskom telu i zbog svoje specifičnosti često je izložen povredama. Moderan način života i dugotrajno sedenje u kancelarijama ispred računara nosi svoje posledice.
Nepravilno i dugotrajno sedenje, neodgovarajuće stolice često uzrokuju bol u leđima, vratu, ramenima i kičmi. Bol u leđima, vratu i ramenima je veoma rasprostranjen Lipoliza tela predstavlja alternativu hirurškoj liposukciji i jednu od najsavremenijih metoda za lečenje gojaznosti i celulita. Lipoliza je pokazala znatno bolje i dugotrajnije rezultate od hirurške liposukcije u lečenju gojaznosti i celulita i sve češće se Radno vreme Poliklinike: — Radnim danima od 08h do 20h — Subotom od 08h do 15h, nedelja neradna.
Neka Poliklinika Galetić bude vaša kuća zdravlja. Koristimo najsavremenije metode lečenja poput Skanlab, kompjuterskoj jačanja mišića i Shockwave terapije radijalnim udarnim talasima. Dijagnoza kompartment sindroma usled naprezanja može da se postavi ukoliko se nađe neki od kriterijuma: a pritisak pre vežbanja veći od 15 mm Hg; b jedan minut posle vežbe pritisak veći od 30 mm Hg; c 5 minuta posle vežbe pritisak veći od 20 mm Hg. Dijagnostika prednjeg kompartment- prostora je obično korektna, pa je i terapija prava sa dobrim rezultatima.
Problem je sa dubokim posteriornim prostorom. Lako se pomeša sa medijalnim stres sindromom golenjače. Igla za dijagnostiku povišenog pritiska često ne pogodi pravo mesto.
Moguće je da se povećanje pritiska dešava u teško pristupačnom prostoru izmedju golenjače i lišnjače. Teško je dijagnostikovati promenu u ovom prostoru a takođe ga je teško izdrenirati. Lečenje kompartment sindroma zbog naprezanja je fasciotomija. Stres frakture golenjače. Stres frakture se najčešće dešavaju u predelu golenjače kod dece sportista, naročito kod trkača.
Retko se dešavaju u uzrastu pre puberteta. Iako može biti zahvaćeno bilo koje mesti na kosti, najčešće se dešava na zadnjeunutrašnjoj, kompresivnoj stani gornje i srednje trćine kosti.
Ona se razvoija sporo i prolazi na konzervativnu terapiju. Veću pažnju u ovom odeljku zaslužuju druge dve ređe lokacije stres fraktura golenjače. Jedna od njih je medijalni maleolus koji se obično prokrada tokom 2 do 3 nedelje u obliku bola sa unutrašnje strane članka.
Obično je radiografija "normalna". Scintigrafija kosti pokazuje pojačano nakupljanje u tom predelu. CT prikazuje suptilan vertikalno postavljeni prelom. Lečenje je gipsom ili ortozom koje, na žalost sportista traje oko 5 meseci. Zbog produženog lečenja i česte nestabilnosti članka preporučuje se hirurško lečenje sa unutrašnjom fiksacijom čime se izbegavaju mane konzervativnog lečenja i omogućava rana rehabilitacija. Druga neobična povreda usled zamora je u predelu prednjeg korteksa srednje trećine golenjače.
Može da buje jedan ili više preloma. Na radiografiji se može posumnjati na prelom na osnovu linije rasvetljenja na prednjoj straji golenjače. Potvrda je scintigrafska i CT. Terapija je: perkutano bušenje burgijom prečnika 2 mm, a zatim imobilizacija u gipsu 6 do 8 nedelja. Posle toga se preporušuje ortoza do radiografskog izlečenja. Koleno je najčešće povređeni zglob dece sportista, a oko trećine povreda otpada na patelofemoralni zglob. Patelofemoralni stres sindrom.
Deca retko boluju od degenrativnih promena hrskavice patele. Ipak imaju bol i odgovor na lečenje koji je sličan onom kod odralslih zbog hondromalacije patele. Zbog toga što nema degenerativnih promena na petelarnoj zglobnoj površini bol prednjeg dela kolena mladih sportista označava se kao patelofemoralni stres sindrom. Aktivnost i opterećenje pojačavaju bol, a mirovanje ga smanjuje. Najčešći uzročnici bola su trčanje, skakanje, klečanje, čučanje, pešačenje, planinarenje, pa čak i duže sedenje.
Bol je lokalizovan oko patele. Etiologija ne nejasna. Neke anomalije kao np lateropozicija sa skraćenom spoljnjom vezom retinakulum patele, zatim visoko postavljenja i nestabilna patela se češće dešavaju kod dece koja imaju ovaj bol.
Svako treće dete sa ovim tegobama ima neki poremećaj nogu. Najčešće postoji konvergencija kolena zbog unutrašnje torzije butne kosti ili spoljnje torzije golenjače ili pak naglašeno ravna stopala. Neoperativno lečenje patelofemoralnog stres sindroma je obično uspešno. U suštini se radi o jačanju četvoroglavog mišića naročito njegove medijalne glave, zatim jačanje i istezanja ostalih mišića kolena i uspostavljanje balansa fleksora i ekstenzora.
Ortoze nemaju svoju rutinsku upotrebu. Elastični stabiliz.
Etiologija ne nejasna.