Bol u kolenu prilikom cucnjeva

Masaža takođe može da bude efikasna u otklanjanju bola. Ona je usmerena na uklanjanju raznih vrsta zastoja u živcima i tkivu, kao i na jačanju okolnih mišića, koji stabilizuju zglob. Postoje i metode koje služe za obnavljanje strukture hrskavičnog tkiva kolena i sprečavanje njegovog uništavanja.

U ovom slučaju, rezultati se vide tek nakon nekoliko meseci. Ove metode se upotrebljavaju samo u ranoj fazi bolesti, kada hrskavica još uvek nije potpuno uništena. Kada oboli zglob kolena, treba preuzeti određene mere kako bi se zglob odmorio i što pre izlečio. Zglobovi nose celu težinu tela, pa je potrebno smanjiti suvišne kilograme, jer  prevelika težina opterećuje zglobove i povećava njihovo trošenje.

Stoga se preporučuje redovno kretanje, jer se tako smanjuje prekomerena težina i učvršćuju se mišići koji okružuju i učvršćuju zglob. Kod oboljenja od artoze, preporučujuje se pešanje, vožnja bicikla, skijaško trčanje i olivanje sa perajima, jer ove aktivnosti poboljšavaju pokretljivost zgloba.

Međutim, preporučuje se umerena aktivnost, jer prekomereno opterećivanje zgloba, može dovesti do daljnih povreda. Važno je i da se što više rastereti zglob, tako što će se izbegavati hodanje po stepenicama ili se može koristiti štap. Najčešće povrede kolena koje se dešavaju su povrede meniskusa i povrede ligamentarnog aparata i one  narušavaju stabilnost zgloba kolena. Za lečenje povrede povrede meniskusa i ligamentarnog aparata koristi se fizikalna terapija kad god je to moguće, i to je neoperativno lečenje, ili se lečenje vrši hirurškim putem, odnosno artroskopski.

U početnom stadijumu artoze, uglavnom se primenjuje  konzervativno lečenje. Ovakvo lečenje obuhvata smanjenje telesne težine, fizikalnu terapiju, primenu analgetika i protivupalne blokade u zglob. Ukoliko je artoza kolena uznapredovala, i ako je došlo do potpunog oštećenja hrskavice svih delova kolena, potrebno je da se uradi zamena zglobnih ploča kolena, odnosno da se ugradi endoprotezu kolena, takozvana artroplastika. Ukoliko je oštećen samo unutarnji ili spoljašnji deo kolena, može da se ugradi parcijalnu endoprotezu.

Da bi se ugradila parcijalna endoproteza, ostali delovi kolena moraju da budu uredni, odnosno, hrskavica mora da bude očuvana. Tako nestaje bol, a kod pacijenta s eponovo javlja puna pokretljivost kolena. Patela može da bude nestabilna iz više razloga. Neki od tih razloga su  urođene labavosti mekih tkiva, koštane displazije nedovoljno razvijene koštane strukture i povrede ligamenata koji stabilizuju patelu. Patela se može da se  stabilizuje artroskopskim presecanjem vezivnog tkiva sa spoljne strane patele lateralno opuštanje, i šivenjem vezivnog tkiva s unutrašnje strane patele medijalna rafija.

Tako se patela opet dovodi u pravilan položaj u odnosu na bedrenu kost. Ukoliko je došlo do traumatske luksacije iskakanja patele, pri čemu dolazi do rupture medijalnog ligamenta patele, radi se rekonstrukcija tog ligamenta. Mogu da  se rade i koštane operacije stabilizacije patele. Ukoliko se jave početni znaci artroze kod mlađih osoba, njih je moguće usporiti, tako što se usporavaju degenerativne promene u zglobu, ispravljaju se poremećene osovine O ili X kolena.

Takvi zahvati zovu se korektivne osteotomije. Mesto osteotomije se fiksira  pločom i vijcima. Rehabilitacija počinje još u bolnici, je pacijent hospitalizovan na nekoliko dana.

Odmah se počinje sa razgibavanjem kolena i sa hodanjem na dve štake. Prva kontrola obično bude nakon 6 nedelja, i tada se radi RTG kontrola. Posle toga se odbacuje jedna šaka i počinje se sa postepenim opterećenjem noge koja je operisana. Dalje kontrole se vrše na tri i šest meseci nakon operacije. Potpuna proteza kolena zamenjuje sva tri oštećena dela zgloba kolena.

Najčešće se  ugrađuju bikondilarne, cementne ili bescementne endoproteze.

Femuralna komponenta je građena  od medicinskog čelika, a tibijalna  od titanijuma. Na tibijalnu komponentu ugrađuje se polietilen, koji služi kako bi se smanjilo trenje i vrši funkciju zglobne hrskavice. Patela se nadograđuje uglavnom sa polietilenom, a retko je  na metalnoj bazi i često se ne javlja potreba za zamenom patelarne komponente. Rehabilitacija počinje još u bolnici kada pacijent još istog dana počinje sa fizikalnom terapijom uz pomoć fizioterapeuta.

Dan nakon operacije, pacijent hoda sa dve štake, a kroz nedelju ili dve odbacuje jednu štaku. Kontrole se u prvih godinu dana vrše na nekoliko meseci, a posle toga su na godišnjem nivou.

Artroskopija je hirurška procedura tokom koje se unutrašnjost zgloba pregleda pomoću optičkog instrumenta koji je povezan sa kamerom. Za vreme artroskopije koriste se manji hirurški instrumenti koji se uvode u zglob kroz jedan ili više dodatnih rezova. Prilikom artroskopskog pregleda, ortopedski hirurg pravi mali rez na koži pacijenta kroz koji uvodi optički instrument artroskop koji sadrži sistem sočiva i osvetljenja za uvećanje i osvetljavanje slike struktura iz unutrašnjosti zgloba.

Slika se prenosi, zatim, optičkim vlaknima do male kamere koja je povezana sa monitorom na kome hirurg može da vidi unutrašnjost zgloba tokom pregleda ili tokom terapijskog postupka.

Tako se jasno može videti u kakvom su stanju zglobna hrskavica, kapsula, ligamenti, i druge zglobne strukture i doneti odluka o sledećim koracima u lečenju. Ova operacija je u odnosu na klasičnu metodu manje intenzivna, i  tokom postupka nanosi manju štetu vezivnom tkivu, te obezbeđuje bolju vidljivost unutrašnjeg zgloba.

Nakon intervencije je potrebno kraće vreme oporavka, što je posebno važno sportistima. Ortoze štite i pružaju potporu mišićno-skeletnom sistemu. Ortoze i steznici su medicinska pomagala koja lekar propisuje  u slučajevima povreda i bolesti potpornog aparata i mišićnoskeletnog sistema, i one kako bi se ubrzao oporavak.

Cilj ovih pomagala je da se obolelim osobama pomogne u povećanju mobilnosti. Ortoze mogu da  imobilišu, stabilizuju i rasterete  obolele udove ili telo, kao i da obezbede fiziološki pravilno usmerenje. Na taj način, moguće je da se spreči, neutrališe ili ispravi abnormalan položaj i nepravilno nošenje težine. Kod slučaja trajnih oštećenja, ortoze mogu da održavaju funkciju i da umanje ili čak spreče bol.

Što se terapije tiče, uglavnom se propisuje fizikalna terapija koja ima za cilj da učvsti mišiće, zatim su tu ultrazvuk, elektroterapija, analgetski i protivupalni lekovi, lokalne infiltracije i lokalna primena sredstava za pospešivanje podmazivanja zglobnih površina s hijaluronsko kiselinom viskosuplementacija.

Prikladni ulošci za cipele, posebno kada je pojačan X položaj ili O položaj nogu, mogu da doprinesu ispravljanju osovine noge i da ublaže tegobe. Preporučuje se  i nošenje bandaže dokolenica, kako bi se, aktivacijom nervnih osećaja u mišićima i na koži, nogi pružio osećaj čvrstoće.

Bandaže bi trebalo da se nose tokom hodanja po neravnim površinama ili .