Bol u kolenu prilikom hodanja

Za vreme ovog stanja se patela može bolno pomeriti ka spolja. To se često dešava uglavnom za vreme opterećivanja zgloba zbog neuravnoteženih butnih mišića ili kada dođe do velikog naprezanja u sportu, kada se naprezanje kombinuje sa slabim mišićima kuka ili nepravilnim položajem stopala. Što se dijagnoze tiče lekar najpre uzima anamnezu i pacijentu postavlja pitanja vezana za tegobe i prateće simptome. Pitanja podrazumevaju koliko dugo se oseća bol u kolenu, gde je bol lokalizovan i kada se uglavnom javlja.

Pri dijagnostikovanju se, da bi se bolje odredio uzrok bola u kolenu, uzimaju u obzir i oboljenja koja su već eventualno prisutna, kao i već postojeće povrede ili prošle nezgode. Zatim se temeljno ispituju zglobovi kolena uz brojne testove kretanja. Doktor u tom slučaju može da utvrdi koliko je i gde koleno oštećeno na osnovu tegoba koje se kod pacijenta javljaju, kao što su oticanje kolena, ograničeni obim pokreta, nakupljanje tečnosti u zglobu itd.

U slučaju bolnog kolena, u zavisnosti od nalaza, mogu da se traže dodatni testovi, kako bi se postavila dijagnoza. Ti testovi mogu biti MRT, ultrazvuk. Rendgensko snimanje, artroskopija kolena ili aspiracija zgloba. Terapija obično zavisi od uzroka tegoba. Često je dovoljno samo odmaranje bolnog zgloba kolena. U nekim težim slučajevima, može da dođe i do hirurškog zahvata obolelog zgloba kolena.

Posle takve intervencije, važno je da pacijent nosi odgovarajuće ortoze i da se obnovi muskulaturu uz pomoću fizioterapije. Steznici ili ortoze  nude nehiruršku mogućnost lečenja, a  cilj i je da se  stabilizuje zglob kolena, da se smanji napor ili da se vodi zgloba kolena i ublaži bol.

Dodatni testovi koji se vrše kod dijagnostike bolnog kolena su rengensko snimanje, magnetna rezonanca, ultrazvuk, aspiracija zgloba i artroskopija zgloba.

Bolno koljeno? Vodič za uklanjanje bolova u koljenu | Kreni zdravo!

Rendgensko snimanje kostiju, zglobova i kičme je  dijagnostička metoda koja nije intenzivna, i uz pomoć rendgenskih zraka x zraka stvara  sliku kostiju i zglobova šake, ruke, lakta, ramena, kičme, karlice,  kukova, butine, kolena, noge, skočnog zgloba i stopala. Snimanje traje  oko 15 minuta. Ovo snimanje se radi u cilju postavljanja dijagnoze kada dođe do preloma kostiju, zapaljenja zglobova, infekcije kostiju i zglobova i iščašenja zglobova.

Cilj ovog snimanja je i praćenje položaja koštanih fragmenata za vreme i nakon ortopedske intervencije ili operacije. Izvodi se tako što radiološki tehničar pomaže pacijentu da zauzme odgovarajući položaj, i nakon toga se uključuje mašina za početak snimanja. Pacijent mora da stoji mirno, kako bi slika bila što jasnija. Ultrazvučni pregled zgloba i okolnih struktura je neinvazivna  dijagnostička metoda. Uz pomoć ultrazvučnih talasa dobijaju se slike  mišića, tetiva, ligamenata i zglobova.

Ultrazvuk se koristi  u otkrivanju istegnuća,uganuća, rascepa i drugih promena na mekim tkivima. Pregled traje između 15 i 30 minuta. Ultrazvuk se radi u cilju otkrivanja upale ili rascepa tetiva, rascepa mišića,  tumorskih masa na mišiću ili kolekcije tečnosti, kao i oštećenja ligamenata.

Pomoću ultrazvuka mogu da se otkriju upale ili prisustvo tečnosti u zglobu ili burzi. Otkrivaju se i rane. Magnetna rezonanca je veoma superiorna i precizna dijagnostička metoda, koja pruža uvid u stanje unutar organa i struktura organa.

Na taj način lekar može da predloži najadekvatnije lečenje. Magnetna rezonanca kolena pokazuje sva oštećenja i anomalije koje se nalaze unutar kolena i njegovih mekih tkiva, ligamenata i tetiva. Magnetna rezonanca  je bezopasan, neinvazivan postupak i nema štetnih zračenja. Jedina neprijatnost kod ovog pregleda je buka,odnosno jak i pulsirajući zvuk koju stvara aparat. Artroskopija je procedura uz pomoć koje se u isto vreme otkrivaju i leče  različita oboljenja i oštećenja zglobova.

Kroz mali rez na koži hirurg  uvodi artroskop endoskopski instrument koji ima oblik uske cevi i na  čijem kraju se nalazi kamera. Na monitoru se vide cela procedura i unutrašnjost zglobnog  prostora. Uvođenjem dodatnih specijalnih hirurških  instrumenata mogu da se leče različita oboljenja ili povrede zglobova. Procedura  obično traje između 30 minuta i 2 sata, a to zavisi od stanja  koje se ispituje ili tretira. Cilj artroskopije kolena je da se otkriju i postave konačne dijagnoze različitih  stanja i oboljenja zgloba ramena, kolena, lakta, kuka i ručnog zgloba.

Obično se koristi kao dodatno ispitivanje, kada druge dijagnostičke procedure, poput rengentskog snimanja nisu potpune. Ova procedura ima za cilj i lečenje i tretiranje stanja poput oštećenja hrskavice zgloba,  infekcije zgloba, oštećenja ligamenata, zapaljenje zgloba i drugo. Punkcija, odnosno aspiracija zgloba je način evakuacije otoka iz zgloba putem igle i šprica.

Kada dođe do krvnih otoka, važno je da se  taj postupak izvrši što pre, jer se krv u zglobu resorbuje vrlo sporo, a može i da uspori zarastanje ostalih tkiva. Ukoliko se pojavi bol u kolenu za vreme hodanja, veoma je važno javiti se lekaru što pre. Ponekad ne može da se utvrdi uzrok koji je doveo do pojave sindroma, ali može da se primeni opšta terapija koja može da spreči ili ublaži degeneraciju kolena i njegovih okolnih tkiva.

Upotreba lekova za ublažavanje bolova je jedan od načina lečenja. Lekovi koji deluju protivupalno, umanjuju upalu i otekline i ublažavaju  osećaj bola. Medjutim, s obzirom da uništavaju želudačnu mukozu njihova dugotrajna upotreba može da bude opasna i da napraviti ozbiljnu štetu na želucu. Upotreba specijalnih zavoja može da bude dosta efikasna metoda kod bola u kolenu prilikom hodanja. Zavoji drže zglob i sprečavaju njegovo odstupanje od normale.

Masaža takođe može da bude efikasna u otklanjanju bola. Ona je usmerena na uklanjanju raznih vrsta zastoja u živcima i tkivu, kao i na jačanju okolnih mišića, koji stabilizuju zglob. Postoje i metode koje služe za obnavljanje strukture hrskavičnog tkiva kolena i sprečavanje njegovog uništavanja. U ovom slučaju, rezultati se vide tek nakon nekoliko meseci.

Ove metode se upotrebljavaju samo u ranoj fazi bolesti, kada hrskavica još uvek nije potpuno uništena. Kada oboli zglob kolena, treba preuzeti određene mere kako bi se zglob odmorio i što pre izlečio. Zglobovi nose celu težinu tela, pa je potrebno smanjiti suvišne kilograme, jer  prevelika težina opterećuje zglobove i povećava njihovo trošenje.

Bol u kolenu prilikom hodanja

Stoga se preporučuje redovno kretanje, jer se tako smanjuje prekomerena težina i učvršćuju se mišići koji okružuju i učvršćuju zglob. Kod oboljenja od artoze, preporučujuje se pešanje, vožnja bicikla, skijaško trčanje i olivanje sa perajima, jer ove aktivnosti poboljšavaju pokretljivost zgloba. Međutim, preporučuje se umerena aktivnost, jer prekomereno opterećivanje zgloba, može dovesti do daljnih povreda. Važno je i da se što više rastereti zglob, tako što će se izbegavati hodanje po stepenicama ili se može koristiti štap.

Najčešće povrede kolena koje se dešavaju su povrede meniskusa i povrede ligamentarnog aparata i one  narušavaju stabilnost zgloba kolena. Za lečenje povrede povrede meniskusa i ligamentarnog aparata koristi se fizikalna terapija kad god je to moguće, i to je neoperativno lečenje, ili se lečenje vrši hirurškim putem, odnosno artroskopski.

Bol u kolenu prilikom hodanja

U početnom stadijumu artoze, uglavnom se primenjuje  konzervativno lečenje. Ovakvo lečenje obuhvata smanjenje telesne težine, fizikalnu terapiju, primenu analgetika i protivupalne blokade u zglob. Ukoliko je artoza kolena uznapredovala, i ako je došlo do potpunog oštećenja hrskavice svih delova kolena, potrebno je da se uradi zamena zglobnih ploča kolena, odnosno da se ugradi endoprotezu kolena, takozvana artroplastika.

Ukoliko je oštećen samo unutarnji ili spoljašnji deo kolena, može da se ugradi parcijalnu endoprotezu. Da bi se ugradila parcijalna endoproteza, ostali delovi kolena moraju da budu uredni, odnosno, hrskavica mora da bude očuvana.

Tako nestaje bol, a kod pacijenta s eponovo javlja puna pokretljivost kolena. Patela može da bude nestabilna iz više razloga. Neki od tih razloga su  urođene labavosti mekih tkiva, koštane displazije nedovoljno razvijene koštane strukture i povrede ligamenata koji stabilizuju patelu. Patela se može da se  stabilizuje artroskopskim presecanjem vezivnog tkiva sa spoljne strane pate.