Bol u ledima od promaje

Po rečima našeg sagovornika trigeminalne neuralgije imaju veliki broj uzroka oko 90 odsto ovih neuralgija je primarno, dok je samo 10 odsto posledica drugih bolesti, tumora, degenerativnih oboljenja centralnog nervnog sistema, infekcije zuba i sinusa ali one koje su izazvane promajom i preteranim rashlađivanjem su i najčešće.

Posebno je osetljiv trokraki živac koji najviše oboleva posle boravka na promaji ili direktnim izlaganjem klima-uređajima. Zapaljenje sa otokom može da zahvati jednu ili sve tri grane ovog živca, odnosno njegove periferne senzitivne nerve koji daju osetljivost koži lica, njegovim potkožnim tkivima, sinusima i zubima. Kod primarne neuralgije svi laboratorijski, radiološki i neurološki nalazi su normalni. A kada se jednom javi ne zna se koliko će trajati.

Moguće je da nastupe periodi potpunog oporavka, da bi se neočekivano bolest vratila — ističe stručnjak. Od trigeminalne neuralgije obično boluje populacija starija od 40 godina, naročito osobe sa slabijom cirkulacijom krvi. Bolest srećom nije mnogo česta, ali ni retka budući da na Ako se javi kod mlađih osoba, uzrok neuralgije verovatno nije prehlada, već povreda, tumor ili neki druga bolest. Osim bola, osoba sa ovom neuralgijom nema nikakve druge tegobe, a kad bol prestane kao da je rukom odnesen, bez traga od njegovog delovanja.

Ponekad prateći simptom neuralgije trigeminusa može da bude i suzenje oka na oboleloj strani lica. Gde je mesto bola? U početku je spontan, a kasnije je izazvan dodirom određenih tačaka koje se nalaze na koži lica ili sluzokoži usta.

Kod pneumotoreksa, odnosno pucanja trbušne maramice, usled naglog kašlja, kijanja ili podizanja teškog tereta može doći kod ljudi koji već imaju problema sa plućnom maramicom. Uzimanjem maprotilina u dužem vremenskom periodu, postepeno se smanjuju neurotransmiteri, bol takođe i za dve do tri nedelje dolazi do njegovog potpunog prestanka. Ovo su u stvari početne degenerativne promene diskusa, njegova degeneracija koju zovemo hondrozom.

Svaki njihov dodir, žvakanje, kašljanje, govor, mazanje, brijanje lica dovodi do pojave neuralgične boli. To može da bude sinus, zub, obrva, nozdrva. Naš sagovornik naglašava da je bol toliko jak, do granice izdržljivosti, ali je trpeljivost na bol različita. Neki su kadri da ga trpe godinama, dok se drugi odmah jave lekaru i traže pomoć. Osobe u napadu bola ne mogu da govore, rade, ne funkcionišu, a ne mogu ni da ga ublaže.

Pokušavaju sebi da pomognu na različite načine ušmrkavajući čak usitnjenu suvu travu, pa se takvim samolečenjem narodnim lekovima bolest iskomplikuje infekcijom i napravi još veći problem, posebno kada se na sluzokožu nasele gljivice ili nastane još neka vrsta zapaljenja. Ova neuralgija se najčešće dijagnostikuje preko anamneze i kliničkim pregledom tako što se pritiskom ispituje osetljivost određenih tačaka na licu. Te tačke se nalaze na zamišljenoj vertikali koja prolazi kroz zenice,  iznad i ispod oka, na obrvama ili donjim kapcima.

Kliničkim pregledom se otkriva i smanjena osetljivost obolele strane lica. Ukoliko trigeminalnu neuralgiju prate simptomi kao što su vrtoglavica, ispadanje zuba, sukrvičav sadržaj iz nosa, primenjuju se dodatne dijagnostičke procedure, magnetna rezonanca, CT skener, elektromioneurografija, ispitivanje refleksa Blink-1 i 2, rendgenski snimak sinusa i snimak svih zuba ortopan, obavlja se i pregled krvnih sudova glave, očnog dna i drugi.

Koji se lekovi koriste? Ublažavanje bola je uvek božansko delo, ističe dr Damnjanović, citirajući Eskulapa, ali kad je reč o neuralgijama, to je posebno dobro delo, budući da neuralgična bol ne prolazi uzimanjem paracetamola, brufena, aspirina i drugih lekova protiv bolova.

Efikasni su samo oni lekovi koji deluju na centar za bol u mozgu i uzimaju se dok se živac spontano ne oporavi. Kada se leči primarna neuralgija, terapija počinje lekovima mazepin, karbapin, karbamazepin i tegretol. To su medikamenti istog hemijskog sastava, ali različitih proizvođača. Kada oni ne pomognu, stručnjaci Vojno-medicinske akademije u terapiju uvode i drugi lek.

Zatim smo konsultovali naše psihijatre da bismo saznali koji su najblaži i najbezbedniji i dopunili znanje iz literature. Objedinili smo informacije i došli smo do zaključka da bi to mogao da bude maprotilin, lek iz grupe tricikličnih antidepresiva. Delovanje ovih lekova zasniva se na blokiranju proizvodnje noradrenalina i serotonina, transmitera koji prenose bol. Uzimanjem maprotilina u dužem vremenskom periodu, postepeno se smanjuju neurotransmiteri, bol takođe i za dve do tri nedelje dolazi do njegovog potpunog prestanka.

Kombinacijom oba leka kod velikog broja pacijenata neuralgija je uspešno izlečena. Karpabin i maprotilin uzimaju se tri meseca bez obzira na uzrok neuralgije, čak i kada bol prestane. Ako bol istrajava uprkos lečenju, terapija se produžava na šest meseci. Posle tog perioda u slučaju da se bol i dalje održava preduzima se hirurško lečenje.

Preduzimaju se i blokade, dekompresija — oslobađanje od pritiska trokrakog živca. Međutim, ni hirurško lečenje nije uvek rešenje, budući da su nervna vlakna trokrakog živaca jedina u organizmu koja se obnavljaju i mogu posle presecanja ponovo da izrastu i izazovu bol.

Uporedo sa prekomernim opterećenjima kičme koje uslovljava razvoj civilizacije, bol u leđima — lumbago — postaje sve veći problem s kojim se svakodnevno susreću svi lekari, a najviše specijalisti ortopedije, neurologije, reumatologije, fizijatrije.

Po nekim statistikama bol u krstima pogađa osmoro od desetoro ljudi. U Srbiji je taj procenat po podacima iz Bol u leđima se može javiti kod mladih ili starih ljudi svih zanimanja. Štaviše, često nastaju i trajni poremećaji deformacije kičme. Pritisak se zato sve više prebacuje na pršljenove i diskuse, pa može postati toliko veliki da fibrozni prsten diskusa pukne i dođe do pojave hernijacije. Međutim i osobe koje ne sede, a pri radu koriste ponovljena istovetna kretanja, upotrebljavaju iste mišiće ili su stalno u istom prinudnom položaju nisu pošteđene ovih tegoba.

Istovremeno je zbog pogrešnog načina ishrane, uprkos dijetama, vežbama, sve više ljudi sa viškom telesne težine, koja preopterećuje kičmu, a prevashodno njen slabinski krsni deo. Kičmeni mišići omogućavaju široke pokrete, poput savijanja, opružanja, uvijanja oko osovine, podizanja tereta i uopšte svih aktivnih pokreta.

  • To je gotovo starošću uslovljeno popuštanje kvaliteta diskusa gde dolazi do smanjenja količine tečnosti pretežno u mekanom delu nucleus pulpozusu. A degenerativne promene kičmenog stuba su fiziološke, starošću uslovljene i nauka se trudi da sazna i objasni, zašto one kod nekih ljudi dovode do nekada ozbiljnih problema.
  • No, ako ste sve pokušali, a bol nije popustila, preporuka je posjetiti liječnika, koji će uz odgovarajući pregled propisati najbolju terapiju.
  • Društvo Društvo 0 0. Pravovremenim pregledima, kao i zdravim životnim navikama ovaj problem je moguće preduprediti.
  • Ako imate neka pitanja o bolu u leđima ili o dostupnim načinima lečenja, posavetujte se sa vašim lekarom.
  • Čovek čak i ne hoda koristeći samo noge, već on hoda angažujući mišiće svojih leđa. Upravo nezdravi način života savremenog čoveka i produžetak životnog veka doprineli su povećanom broju bolesnika sa bolom u krstima.

    A bol u leđima se može javiti kod osoba pri kretanju, sedenju, ležanju, pa i pri svakom pokretu. Zato je u razgovoru sa pacijentom, kod uzimanja anamneze veoma bitan način na koji pacijent opisuje nastanak tegoba, zatim, da li su tegobe jače u mirovanju ili pri kretanju, da li je prisutna noćna bol, da li se bolovi iz donjeg dela leđa šire kao i distribucija bola. Jer pored degenerativnih promena kičme a nakon te godine života gotovo svaki čovek ima promene na intervertebralni.