Bol u ledjima i grudima

Angina pectori je bolest uzrokovana suženjem srčanih arterija, zbog čega je smanjen dotok krvi i kiseonika u srčani mišić. Bolovi su obično koncentrisani u sredini grudnoga koša, ali nisu ograničeni na jedno mesto. Javljaju se najčešće kod fizičkog napora kada organizmu i mišićima treba više kiseonika i kod emocionalnog uzbuđenja. Obično se javlja bol u obliku stezanja iza grudne kosti, uz osećaj pritiska ili tereta, koji ponekad može biti vrlo jak, ne pojačava se pri disanju ili pokretu niti ako se rukom pritisnu rebro i grudni mišići.

Često se širi prema vratu i donjoj vilici, kao i ka levom ramenu i levoj ruci. Osim bola mogu se javiti nesvestica, osećaj mučnine, otežano disanje, pacijenta obliva hladan znoj.

Potrebno je napraviti EKG pa, ako ima poremećaja u srčanom radu, potrebno je učiniti holter i ergometriju. Ako nalazi pokažu da se radi o angini pectoris, preporučuju se dalja ispitivanja, što podrazumijeva hospitalizaciju i pripremu za koronarografiju — invazivno rendgensko snimanje koje omogućava da se pomoću katetera i kontrastnog sredstva vide koronarne arterije i proceni stepen njihove suženosti. Infarkt miokarda posledica je potpunog začepljenja koronarnih arterija i prekida dotoka krvi i kiseonika u srčani mišić, a najčešće se događa zbog stvaranja tromba na već suženoj koronarnoj arteriji.

Bol je jak, razarajuć, javlja se u centralnom delu grudnog koša, iza grudne kosti, često se širi prema levoj ruci, leđima i donjoj vilici. Može biti praćena otežanim disanjem, mučninom, povraćanjem i preznojavanjem. Bol od angine pektoris slična je, ali slabija i traje kraće.

Bol u prsima – uzroci, simptomi i liječenje | Kreni zdravo!

Infarkt miokarda otkriva se pomoću EKG-a, na temelju određenih enzima u krvi i koronarografijom. Perikarditis - Upala srčane ovojnice perikarditis započinje snažnim bolom u grudima, pa se često prvo posumnja na infarkt.

Bol u ledjima i grudima

Bol je intenzivan, probadajući, traje danima i pojačava se prilikom kašlja, gutanja, dubokog disanja ili u ležećem položaju. Može biti praćen povišenom temperaturom, groznicom i ubrzanim disanjem. Otkriva se ultrazvukom srca ehokardiografijom, EKG-om, kompjutoriziranom tomografijom CT-om grudnog koša. Međurebrani bolovi - Probadanje između rebara jedno je od najčešćih bolnih stanja u grudnom košu, a uzrok treba tražiti u međurebranim mišićima, međurebranim hrskavicama, rebrima i kičmi. Bol je jak, probadajući, slična ubodu igle, ali bezopasan.

Najčešće traje nekoliko sekundi, javlja se na tačno određenom mestu i ne širi se na druge delove grudnog koša. Upala međurebrane hrskavice ona povezuje rebra s grudnom kosti može uzrokovati bolove u grudnom košu. Klasa III lako ograničenje uobičajene aktivnosti dovodi do bola šetnja ili penjanje uz stepenice, hod uzbrdo, bol posle obroka, na hladnoću, vetar, zbog emocionalnih stresova.

Klasa IV nemogućnost da se izvrši bilo koja fizička aktivnost bez bola bolovi mogu biti prisutni i u miru. Zato bi bol u grudima trebalo definisati kao bilo kakav bol ili osećaj nelagodnosti u grudima, pa i u gornjem delu stomka, pa čak i bol među lopaticama.

Ekvivalenti bolu u grudima. Srce je bogato receptorima za bol — nervi se nalaze oko kardiomiocita, u intersticijumu, oko aorte, plućne arterije, arterija, arteriola, kapilara, venula i vena. U predelu grudnog koša, postoje brojni receptori za bol u koži, manje u dubljim tkivima, a još manje u visceralnim organima. Slaba mogućnost lokalizacije visceralnog bola objašnjava se vrlo malim brojem nervnih vlakana u visceralnim strukturama.

Osim toga, visceralni bol se može preneti na susedni segment kičmene moždine, dok somatski bolni stimulus ide samo na jedan nivo kičmene moždine. Kutani bol je bolje lokalizovan i retko ima preneseni bol, obično je praćen lokalnom osetljivošću i reaguje na različite provokacije. Somatski visceralni bol je slabo lokalizovan, a preneseni bol je često prisutan.

Tipičan primer visceralnog bola su bol kod miokardnog infarkta, plućne embolje, disekcije aorte i medijastinalne bolesti.

Kada se pacijent žali na bol u grudima, bitno je brzo prepoznati da li je u pitanju jedno od sledećih 4 stanja.

Bol u grudima - Kako ga razlikovati? - Dr Sinicki

Ti bolesnici treba što pre da budu upućeni kolima službe hitne medicinske pomoći najbržim putem do sekundarne ili tercijarne zdravstevene ustanove koje imaju urgentna odeljenja specijalizovana za savremeno lečenje ovih bolesnika. Olakšavanje bola nakon upotrebe nitroglicerina, govori u prilog kardijalne etiologije bola u grudima. Najverovatnije se radi o akutniom koronarnom sindromu AKS koji čine nestabilna angina, akutni infarkt miokarda sa i bez ST elevacije ili u manje varijabilnoj i dramatičnoj formi i kod stabilne angine.

Bol u grudima je obično iza grudne kosti, pacijenti pokazuju celom šakom a ne jednim prstom, širi se u oba ramena. Jedno istraživanje ukazalo je da su oni kod kojih se bol širio u desno rame, češće imali akutni infarkt, nego oni kod kojih se širio u levo rame 19, Kod žena sa akutnim infarktom miokarda bol se češće širio u vrat, vilicu i među lopatice nego što je bio slučaj kod muškaraca. Kod zapaljenja srčane kese perikarditisa, miokarditisa, prolapsa mitralne valvule, plućne hipertenzije ili kardiomiopatija.

Karakter pleuralnog bola se menja sa repiratornim ciklusom i promenom položaja tela. Pažljivo uzeta anamneza, detaljan fizički pregled i EKG, ehokardiogram i laboratorijske analize olakšavaju diferencijalnu dijagnozu. Često se preskakanje srca ekstrasistole, češće ventrikularne, osete kao kratak bol u grudima.

Bol u grudima se u ovom slučaju karakteriše iznenadanim oštrim, cepajućim, razdirućim bolom, obično se širi u leđa ili trbuh, već prema putu disekcije. Ako je zahvaćena ascendentna aorta, bol može da se širi u vratu, a ako je disekcijom zahvaćeno ušće koronarne arterije, češće desne, može da postoji i bol od disekcije i bol kardijalnog ishemijskog porekla.

Oko petina bolesnika sa disekcijom može da ima sinkopu kratkotrajan gubitak svesti. Bol kod akutnog infarkta miokarda obično počinje postupnije, i tup je po karakteru.

Bol u grudima koji je pulmonalnog porekla, je najopasniji ako se javlja zbog plućne embolije, obično je praćen otežanim disanjem. Kod pneumotoraksa bol u grudima je obično iznanadan, oštar, obično posle kašlja, praćen dispnojom. Karakter pleuralnog bola se menja sa repisratornim ciklusom i promenom položaja tela. Bolesnik obično leži na strani gde se javlja bol, da bi imobilisao taj hemitoraks, ali nisu retki izuzeci da bolesnici tvrde da ne mogu da legnu na stranu koja ih boli.

Pleurodinija je bol pleuralnog porekla, nejasne etiologije.