Bol u ledjima na sredini

Bol u ledjima na sredini

Bol u leđima može da se podeli na bol u vratu, grudnom delu kičme, slabinskom bol u donjem delu kičme — lumbago ili u krsnoj kosti sacrum. Bol može da nastane iznenada akutan bol ili da je stalno prisutan hronični bol — bol koji traje preko tri meseca. Bol može da se javlja povremeno ili da je stalno prisutan.

Kada se bol širi iz vrata duž ruku govorimo o cervikobrahijalgiji, a kada se širi niz nogu o lumboišialgiji išijas. Osim bola, nadražaj dugih nerava ruke i noge vode od kičmene moždine duž ekstremiteta može da izazove i osećaj trnjenja, mravinjanja, žarenja, utrnutosti, da dovede do slabosti i drugih ispoljavanja. Sem bola u leđima, lokalnog ili koji se širi, smetnje usled različitih već pomenutih uzroka, mogu da budu i gubitak osećaja dodira ili bola u rukama ili nogama, trnjenje, pojava slabosti ruku ili nogu, smetnje kontrole mokraće i stolice, povišena telesna temperatura, gubitak na težini, depresija, nesanica i drugo.

Bol u leđima dorsalgia je porekla iz mišića, živaca nerava, zglobova, kostiju i drugih struktura kičme. Nekad je u pitanju tup bol, a nekad oštri probadi ili žarenje. Bol može da nastane naglo, na primer posle dizanja teškog tereta ili postepeno pod dejstvom drugih faktora. Bol u leđima može da se javi praktično u svakom životnom dobu, ali je najčešći u tridesetim i četrdesetim godinama.

Osim toga pušenje usporava procese izlečenja. Jedan od najčešćih razloga bolova u leđima je mehaničke prirode. U najvećem broju slučajeva radi se o bolesti međupršljenske hrskavice intervertebralni diskus, od kojih su najčešći donji lumbalni. Hrskavica sa godinama i mehaničkim povredama, manjim ili većim, degeneriše, gubi vodu i elastičnost, izbočuje se put nazad u spinalni kanal i međupršljenkse otvore pritiskajući nerve.

To su diskopatija degenerativna bolest diska odnosno protruzija hernijacija diska koja je teži stepen. Veliko izbočenje diskusa se naziva discus hernija kada je probijen spoljni deo diska i unutrašnji, želatinozni deo biva potisnut unazad kroz procep.

Kada se delovi hrskavice odvoje ponašaju se kao strano telo u kičmenom kanalu koje pritiska na nerve što se zove ekstruzija diska.

Postojeće smetnje nisu u direktnoj vezi sa promenama na diskusima jer degeneracija diska i hernijacija mogu da se nađu i kod osoba bez bola. Za uzrocima ovih razlika se traga. Degenerativne promene na kičmi mogu da dovedu i do suženja kičmenog kanala spinalna stenoza sa pritiskom na kičmenu moždinu pruža se obično do drugog lumbalnog pršljena i nerve koji se odvajaju od kičmene moždine i odlaze u telo da inervišu oživče različite mišiće, organe i tkiva.

Najčešći mehanički razlozi oštećenja kičme su: neodgovarajući ležaj, previše mekan ili previše tvrd dušek, neodgovarajući jastuk, spavanje na stomaku, spavanje bez jastuka, stolice koje nisu ergonomske, ma kako izgledale udobne, rad za tastaturom bez odgovarajućeg oslonca za laktove, stojeći posao, nošenje velikih tereta, izloženost vibracijama, prinudni položaji tela sa većim rotacijama kičme, doskoci u sportovima i rotacioni pokreti kao i drugi faktori doprinose pojave bola u leđima. Takođe gojaznost i deformiteti kičmenog stuba skolioza, kifoza, lordoza doprinose oštećenju kičme.

Bol u leđima je često i mišićnog porekla. To mogu da budu istegnuća mišića, zgrčenost spazam mišića, fibromijalgija i drugi uzroci. Još jedan potencijalni uzrok bola su mali intervertebralni zglobovi facetni ili zigoapofizealni zglobovi, verovatno zbog oštećenja mekih struktura ovih zglobova.

Kod razvijenih mehaničkih uzroka poput bolesti diska, postoji i značajno sterilno zapaljenje bez infekcije koje traje i nekoliko nedelja do par meseci koje pojačava bol. Retki su nasledni uzroci poput ankilozirajućeg spondilitisa. Neophodno je isključiti kod žena i ginekološka oboljenja koja mogu da daju bol koji se širi u leđa endometrioza kao i trudnoća.

Kod osoba oba pola treba isljučiti i kamen u bubregu, a kod širenja bola duž nogu i koksartrozu i peritrohanteritis. Jedan od čestih uzroka bola u leđima je i depresija prepoznata ili neprepoznata, anksioznost, stresne situacije na poslu ili u porodici kao i nezadovoljstvo uopšte.

Podaci dobijeni Magnetnom rezonancom ili Kompjuterizovanom tomografijom skener nisu uvek u korelaciji sa onim što bolesnik oseća i lekar nalazi na pregledu.

Bol u leđima I Poliklinika Antamedica Edukativni tekstovi

Oni su važna procedura u isključenju ređih uzroka i težih oštećenja diskusa, naročito ako se razmatra operacija to je svega par procenata ovih bolesnika. Lečenje bola u leđima je usmereno na to da se u što kraćem periodu bol smanji u što većoj meri, a osoba što pre i što bolje osposobi za normalno funkcionisanje. Takođe je neophodno utvrditi sve faktore koje su doveli do bola, faktore koji ga podržavaju kao i faktore koji ga održavaju odnosno produžavaju njegovo trajanje hronični bol.

Nekada je lečenje efikasnije ako se usmeri na uzroke o kojima se ređe misli kao što je neprepoznata depresija i drugo. Ležanje u krevetu nije preporučljivo zbog mogućeg pogoršanja smetnji i ako je neophodno primenju se samo jedan do dva dana.

Davanje analgetika paracetamol, nesteroidni antireumatici, itd. Veoma je bitan i način na koji se lekovi protiv bola primenjuju što je u domenu odluke lekara specijaliste.

Mnogi bolesnici doživljavaju olakšanje kod primene miorelaksanata, lekova koji opuštaju mišiće smanjujući tako pritisak na nerve i samim tim i bol. Primena topolote u vidu toplih kupki i tuševa može da bude od koristi. U akutnoj fazi nekad ove procedure mogu i da pogoršaju stanje što je nem.