Bol u ledjima pri udahu

Ova promena može dati bol u leđima koji se širi prema sedalnom delu i zglobu kuka, obično obostrano. Kao reakcija na bol javlja se spazam grč mišića, fiziološka lordoza je ispravljena, ograničena je i bolna pokretljivost prema napred. Testovi koji bi ukazali na pritisak na nerv su negativni. Epizodu ovih tegoba ima velika većina ljudi bar jednom u toku života. Kako ce se dalji proces degeneracije, starenja kičmenih segmenata odvijati zavisiće od mnogo faktora.

A degenerativne promene kičmenog stuba su fiziološke, starošću uslovljene i nauka se trudi da sazna i objasni, zašto one kod nekih ljudi dovode do nekada ozbiljnih problema. Kako degenerativni proces napreduje dolazi do osteohondroze, razaraju se i nestaju hrskavične ploče diskusa, dolazi do reaktivne kondenzacije koštanih gredica u trupu susednih pršljenova i nastaje osteohondroza.

Ovakve degenerativne promene diskusa dovode do promene oblika i promene funkcije toga segmenta. Sužava se prostor između pršljenskih tela, ako je ono simetrično rezultira laganom kifozom, a ako je asimetrično lokalnom skoliozom sa torzijom uvrtanjem ili bez nje. Ovakvo oštećenje segmenta menja funkcionalni kapacitet kada u početnom stadijumu nestabilnosti, aktivnost mišića kompenzuje ovo stanje, ali tokom vremena kada se iscrpe ovi regulacioni mehanizmi, dovoljan je samo mali dodatni impuls, najčešće mehanički loš pokret, a može biti i termički rashlađenje, promaja, nekada endokrini ili čak psihički i dovesti do patologije.

Na procese starenja ne možemo uticati, ali svakako možemo otkloniti uzroke koji doprinose bržem razvoju degenerativnih promena. Ono sto je veoma važno, kod prvih tegoba potreban je pregled lekara koji će na osnovu anamneze, objektivnog pregleda, po potrebi dopune dijagnostike, odrediti terapiju. Loše držanje, gojaznost, kao i slabi mišići abdomena mogu dodatno da poremete kičmenu ravnotežu, što tera vrat da se savija ka napred kako bi kompenzovao ravnotežu.

Takođe, stres i emotivni napor mogu da utiču na stezanje i kontrakciju mišića.

Bol u ledjima: izmedju lopatica, u donjem delu, pri disanju – prirodno lečenje

Kako biste se borili protiv bola u gornjim leđima, razmislite o uzimanju lekova koji se izdaju bez recepta kao što je paracetamol. Takođe je dobra ideja da se konsultujete sa lekarom ili kiropraktičarem o držanju, naročito na radnom mestu. Vežbe i tehnike opuštanja mogu takođe da vam pomognu da se oslobodite konstantne iritacije zglobova i napora mišića vrata i gornjih leđa.

Suprotno, bol donjih leđa se oseća u podnožju leđa. Bol donjih leđa može nastati od dizanja teških predmeta, preteranog istezanja mišića donjih leđa, ili od direktne povrede ili nezgode. U nekim slučajevima, bol donjih leđa može da bude rezultat određenih bolesti, uključujući bolesti kostiju, artritis, virusne infekcije ili abnormalnosti kičme.

  • Pušenje ubrzava starenje celog organizma, pa tako i kičme i diskusa. Bol u leđima se može javiti kod mladih ili starih ljudi svih zanimanja.
  • Ovakve degenerativne promene diskusa dovode do promene oblika i promene funkcije toga segmenta. Recept dana.
  • Simptomi akutnog bola variraju od probadajućeg bola, do blagih bolova u mišićima, ograničene fleksibilnosti kao i nemogućnosti da se ustane uspravno.
  • Hroničan bol leđa traje dugo više od tri meseca, a nastaje postepeno.
  • Kako biste se borili protiv bola donjih leđa, probajte da koristite lekove za ublažavanje bolova koje možete kupiti bez recepta ili tople ili hladne komprese. Nezavisno od mesta bola, bol u leđima se dalje može podeliti na akutni i hronični bol, na osnovu toga koliko dugo traje bol.

    Akutni bol u leđima je kratkotrajni bol, koji obično traje od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Najakutniji bol je rezultat povrede leđa ili bolesti kao što je artritis. Simptomi akutnog bola variraju od probadajućeg bola, do blagih bolova u mišićima, ograničene fleksibilnosti kao i nemogućnosti da se ustane uspravno. Pokretljivost je obično ograničena, a često je sprečeno samostalno ustajanje. Hroničan bol leđa traje dugo više od tri meseca, a nastaje postepeno.

    Uzroci su brojni i različiti, teško se određuju, stoga je neophodno stručno mišljenje i procena. Važno je znati da je hronični bol u kičmi često progresivan. Zbog toga je vrlo važno javiti se lekaru i prihvatiti terapiju na vreme. Nekada je bol ograničen, a nekada se širi i na druge delove tela. Cervikobrahialgija je dijagnoza boli koji se iz predela vrata širi u ruke. Išijas i lumboišialgija je bol koji se iz donjeg dela leđa širi niz noge.

    U oba slučaja vrlo su česti simptomi trnjenja, žarenja i slabosti u ekstremitetima. Pored ovih, vrlo su česti i sledeći simptomi. Ova vrsta tegobe se oseća u podnožju leđa ili lumbalnom delu.

    Bol u ledjima pri udahu

    Najčešće se javlja prilikom naglog podizanja većeg tereta, preteranog istezanja mišića, kao i od direktne povrede ili nezgode. Gojaznost, pušenje i stres su česti uzroci ovog bola. Neprijatan bol u donjem delu leđa i krstima je se može manifestovati i kao posledica drugih bolesti artritis, virusne infekcije ili usled deformiteta kičme. Za ublažavanje  bolova u krstima i donjem delu kičme preporučuje se smanjenje telesne mase, plivanje i brzo šetanje.

    Ukoliko tegobe traju duže od 3 dana, obavezna je konsultacija sa lekarom. Ovakav bol, često uz ukočenost, se oseća u ramenima, vratu i plećima lopaticama. Nastaje istezanjem ligamenata i tetiva, prilikom naglih pokreta, cimanja, nezgoda… Međutim, najčešći uzroci bola u gornjem delu leđa su loše držanje, slabi stomačni mišići, istrošenost mišića leđa, napetost i stres.

    Često ovaj bol između plećki prati i problem sa vrtoglavicom ili migrenama, zbog slabosti vrata. Važno je javiti se lekaru, koji će preduzeti sve neophodne mere za otklanjanje bola i uzroka problema. Dobra vest je da svaki od ovih bolova u gornjem delu kičme, predanošću i poštovanjem zadate terapije može biti eliminisan za nekoliko nedelja. Na otkrivanju uzroka, dijagnostici i terapiji dorsalgije, u specijalističkoj fizijatrijskoj ordinaciji Artifizio učestvuje tim više doktora.

    Bol u leđima, njegovi simptomi, uzroci i lečenje su u domenu anatoma, ortopeda, neurologa, fizijatara, neurohirurga, rentgenologa i psihologa. Najčešći uzroci dorsalgije su loše držanje i deformiteti kičme. Drugi najčešći fiziološki uzrok je degenerativna promena kičmenog stuba, a posebno diskusa. Degenerativne promene na kičmi su vremenski uslovljene i potpuno očekivane.

    Svaki čovek nakon Ponekad se bol može pojaviti kao nuspojava nekog oboljenja koje, na prvi pogled, nema mnogo veze sa kičmom. Takođe, uzrok ovom bolu mogu biti i neke, reklo bi se, bezazlene situacije.

    Pa tako, bol i ukocenost vrata se može javiti prilikom pranja zuba za lavaboom, tokom peglanja veša, pranja sudova ili pri naglom kočenju automobila.

    Vrlo često se sevajući bolovi pojavljuju prilikom kijanja ili kašljanja.