Bol u predelu grudne kosti

Klasa I uobičajena fizička aktivnost ne izaziva bol šetnja, penjanje uz stepenice. Klasa II mala fizička aktivnost dovodi do bola šetnja po ravnom, penjanje uz stepenice.

Kardiologija - Bol u grudima - DIjanogstika i lečenje

Klasa III lako ograničenje uobičajene aktivnosti dovodi do bola šetnja ili penjanje uz stepenice, hod uzbrdo, bol posle obroka, na hladnoću, vetar, zbog emocionalnih stresova. Klasa IV nemogućnost da se izvrši bilo koja fizička aktivnost bez bola bolovi mogu biti prisutni i u miru.

Zato bi bol u grudima trebalo definisati kao bilo kakav bol ili osećaj nelagodnosti u grudima, pa i u gornjem delu stomka, pa čak i bol među lopaticama. Ekvivalenti bolu u grudima. Srce je bogato receptorima za bol — nervi se nalaze oko kardiomiocita, u intersticijumu, oko aorte, plućne arterije, arterija, arteriola, kapilara, venula i vena. U predelu grudnog koša, postoje brojni receptori za bol u koži, manje u dubljim tkivima, a još manje u visceralnim organima. Slaba mogućnost lokalizacije visceralnog bola objašnjava se vrlo malim brojem nervnih vlakana u visceralnim strukturama.

Osim toga, visceralni bol se može preneti na susedni segment kičmene moždine, dok somatski bolni stimulus ide samo na jedan nivo kičmene moždine. Kutani bol je bolje lokalizovan i retko ima preneseni bol, obično je praćen lokalnom osetljivošću i reaguje na različite provokacije. Somatski visceralni bol je slabo lokalizovan, a preneseni bol je često prisutan. Tipičan primer visceralnog bola su bol kod miokardnog infarkta, plućne embolje, disekcije aorte i medijastinalne bolesti.

Kada se pacijent žali na bol u grudima, bitno je brzo prepoznati da li je u pitanju jedno od sledećih 4 stanja.

Bol u grudima I Poliklinika Antamedica Edukativni tekstovi

Ti bolesnici treba što pre da budu upućeni kolima službe hitne medicinske pomoći najbržim putem do sekundarne ili tercijarne zdravstevene ustanove koje imaju urgentna odeljenja specijalizovana za savremeno lečenje ovih bolesnika.

Ova vrsta bola vrlo često je isprovocirana refluksom kiseline u jednjak, sa ili bez osećaja gorušice u isto vreme. Usled nepravilnih kontrakcija mišića tela jednjaka retrosternalni bol je takođe veoma čest kod bolesnika sa ahalazijom i motornim poremećajima jednjaka, pre svega difuznim spazmom, kada je udružen sa otežanim gutanjem. Ovakav bol veoma podseća na bol kod angine pectoris i infarkta miokarda. Ovakva vrsta bola se može javiti tokom akta gutanja, uzimanja hrane, ali i bez toga, iznenada u snu kada budi bolesnika.

Bol od angine pektoris slična je, ali slabija i traje kraće. Infarkt miokarda otkriva se pomoću EKG-a, na temelju određenih enzima u krvi i koronarografijom. Perikarditis - Upala srčane ovojnice perikarditis započinje snažnim bolom u grudima, pa se često prvo posumnja na infarkt. Bol je intenzivan, probadajući, traje danima i pojačava se prilikom kašlja, gutanja, dubokog disanja ili u ležećem položaju.

Bol u predelu grudne kosti

Može biti praćen povišenom temperaturom, groznicom i ubrzanim disanjem. Otkriva se ultrazvukom srca ehokardiografijom, EKG-om, kompjutoriziranom tomografijom CT-om grudnog koša. Međurebrani bolovi - Probadanje između rebara jedno je od najčešćih bolnih stanja u grudnom košu, a uzrok treba tražiti u međurebranim mišićima, međurebranim hrskavicama, rebrima i kičmi.

Bol u predelu grudne kosti

Bol je jak, probadajući, slična ubodu igle, ali bezopasan. Najčešće traje nekoliko sekundi, javlja se na tačno određenom mestu i ne širi se na druge delove grudnog koša. Upala međurebrane hrskavice ona povezuje rebra s grudnom kosti može uzrokovati bolove u grudnom košu. Za diferenciranje bola u grudima potrebno je dobro poznavanje svih mogućih patoloških stanja koja ga izazivaju.

Pleuralni bol se karakteriše vezom sa respiratornim ciklusom i položajem tela. Bolesnik obično leži na strani gde se javlja bol, da bi imobilisao taj hemitoraks, ali nisu retki izuzeci da bolesnici tvrde da ne mogu da legnu na stranu koja ih boli. Takođe, u fazi bola pacijent diše plitko, jer duboki udah pogoršava bol. Kod pneumotoraksa bol može biti iznenadan, oštar, na primer posle kašlja, praćen otežanim disanjem, a ponekad pacijentu imaju osećaj da im je pre početka bola "nešto puklo u grudima".

Pacijenti obično imaju prethodnu istoriju sličnog bola i vratnu spondilozu. Bol je površinski kutanog tipa, može se lokalizovati, osetljiv je na dodir, a može se npr. Javlja se u i sklopu Herpes zoster infekcije koja se ponekad razjasni tek posle pojave promena na koži.

Mogu nekada dati bol u epigastrijumu koji se širi po grudima. Bolovi takvog tipa mogu se videti i kod miokardnog infarkta dijafragmalne lokalizacije, te je tu diferencijalna dijagnostika veoma značajna. Nekada, bol porekla žučne kesice, jetre ili pankreasa može da imitira bol u grudima. Ovo je naročito važno zato što se kod nekih bolesnika u momentu bola jave i promene u T talasu, što još više može da zavara u smislu kardijalne ishemijske etiologije. Bol u grudima kod psihijatrijskih poremećaja, obično se javlja u epizodama paničnih napada, ali može se javiti i kod depresivnih ili anksioznih stanja.