Bol u ramenu i otok

Oni pru転aju stabilnost ramenu tako 邸to dr転e kosti na mestu na kojem trebaju da budu. Fleksibilno tkivo koje poma転e u odr転avanju ramena na mestu ・・ labrum, ・mo転e postati rastrgano. Direktni udarac u rame mo転e rezultovati bolom, a to se ・esto doga・a kod ljudi koji se bave sportom, ali mo転e se tako・e pojaviti i kao rezultat samog pada.

Problemi sa zglobovima i nervima na vratu i gornjem delu le・a tako・e mogu biti izvor bola u ramenima. Ovaj nerv mo転e biti povre・en kao posledica dislokacije ramena ili lomljenje nadlaktice i mo転e uzrokovati slabost u pomeranju ruku od tela.

Osobe s bolovima u ramenu mogu do転iveti bol duboko u ramenu, na le・ima ili na prednjem delu ramena i na gornjem delu ruke. U nekim uslovima mo転e do・i do smanjenja pokreta, a pomeranje ramena mo転e uzrokovati ose・aj bola.

Sprovo・enje temeljnog fizi・ko ispitivanja, kao i preko postavljenih pitanja o eventualnim nedavnim povredama ili drugim zdravstvenim uslovima lekar ・e utvrditi ta・an uzrok va邸eg stanja i iz tih informacija utvrditi na・in le・enja.

Budu・i da je bol u ramenu jedna od naj・e邸・ih stanja u ortopedskom svakodnevnom 転ivotu, pregled i dijagnoza su rutinski postupci. X-zraci pru転aju slike kostiju i zglobova. Oni mogu pokazati sve promene uzrokovane nekom bole邸・u, npr. Ultrazvuk se koristi za posmatranje mekih tkiva od povr邸ine ko転e do povr邸ine kostiju. Pregled je potpuno bezbolan, nije 邸tetan za ljudski organizam i nalaz se dobija odmah nakon pregleda.

CT i MRI. Kompjuterizovana tomografija CT i snimanje magnetskom rezonancijom MRI obi・no nisu prvi testovi koji se koriste za istra転ivanje bola ramena.

Mogu se koristiti kada se sumnja na prelom ili je uklju・ena nesre・a. To ・e pomo・i u odre・ivanju opsega povrede i je li potrebna daljnja procena i le・enje hirurga. Jedan od prvih pristupa le・enju bolova u ramenu uklju・uje fizikalnu terapiju i modifikovanje aktivnosti koje pogor邸avaju bol.

Fizioterapeutska ve転ba ・e nastojati da re邸i probleme kao 邸to su krutost i slabost, kao i vratiti snagu i pokretljivost va邸ih zglobova i mi邸i・a. Led se primenjuje u roku od 48 sati od povrede, kako bi smanjili otok, dok se toplotni tretman uglavnom koristi kod hroni・nih slu・ajeva za podsticanje protoka krvi i opu邸tanje tkiva. U slu・aju bolova u ramenima va転no je da zglob miruje, kako bi smanjili akutnu upalu, ali nikako ne treba u tome preterivati, ne treba odmarati predugo, jer to sa druge strane mo転e dovesti do uko・enosti zgloba.

Lekovi kao 邸to su paracetamol i niske doze anti-inflamatornih lekova mogu biti korisni u kontroli bola dok radite na odr転avanju i vra・anju pokreta i funkcije, me・utim, ako imate visoki krvni pritisak ili sr・anu ili bubre転nu bolest, obavezno se obratite svom lekaru pre upotrebe tih lekova.

Lekovi se ne smeju smatrati dugoro・nim re邸enjem za otklanjanje bola u ramenu. Ako vam se bol nastavlja, i nakon du転eg uzimanja lekova, raspitajte se o drugim mogu・nostima le・enja. Iako je va転no da razumete da svi lekovi imaju nuspojave, za ve・inu ljudi oni su jedino sredstvo za smanjenja bola i oni ih uglavnom dobro podnose.

U slu・ajevima smrznutog ramena mo転e se predlo転iti hidrodilatacija. To je ubrizgavanje te・nosti fiziolo邸ki rastvor i steroidi u zglob.

Postoje dokazi koji podupiru ovaj tretman za olak邸anje simptoma i bolji raspon pokreta. Pokazalo se da fizioterapija u danima nakon tretmana daje daljnja pobolj邸anja. Za ve・inu ljudi bolovi u ramenu tokom vremena ・e se pobolj邸ati odgovaraju・im, konzervativnim le・enjem, me・utim, u nekim slu・ajevima mo転e biti potrebna i operacija.

Mo転da ・e biti potrebno da izmenite na・ina 転ivota i radnih navika, kako ne bi pogor邸ali bol u ramenu. Mo転e potrajati neko vreme da bolovi u ramenu nestanu, ali ukoliko ne nestaju nakon du転eg vremenskog perioda, ili ukoliko se bol pogor邸ava, to je znak da morate posetiti lekara. Bol u ramenu mo転e biti znak sr・anog udara. To zahteva hitnu lekarsku pomo・. Ako imate ove simptome, obavezno hitno posetite lekara. S jedne strane, oni dovode do pogre邸nog polo転aja zgloba, s druge strane, neaktivni mi邸i・i se s vremenom gube.

U takvom slu・aju ・ak i manji napori i pokreti o邸te・uju pojedina・ne strukture — to iritira i preoptere・uje rame. Ovde dolazi brzo do napetosti mi邸i・a. Stoga, preduzmite redovno kratke pauze, u kojima opu邸tate trbu邸ni i vratni deo ve転bama opu邸tanja.

Kada sedite du転e vreme, obratite pa転nju na ispravan polo転aj. Takve ve転be ramenima preporu・uju se za ve・inu ljudi koji pate od bolova u ramenu. Postoje mnoge ve転be ramena koje mo転ete raditi kod ku・e, ali koje su prikladne vama, morate pitati svog lekara ili fizioterapeuta.

Ali nemojte samo odjednom po・eti da trenirate! Ako postoje ozbiljne povrede koje zahtevaju druga・iju terapiju, mo転ete pogor邸ati situaciju. Primjena nesteroidnih antireumatika ili analgetika može pomoći u sprječavanju boli, osobito u prvih nekoliko dana bolesti.

Katkad je vrlo korisna i lokalna primjena kortikosteroida u bolno mjesto, koja dovodi do dramatična smanjenja boli i općeg poboljšanja. Smirenjem akutne faze, preostali bolovi mogu se ublažiti primjenom neke od analgetskih fizikalnih procedura, poput moduliranih struja, TENS-a ili slično. U toj fazi načelno se izbjegava toplina zbog mogućeg pogoršanja ukočenja ramena. Najvažnija fizikalna procedura svakako je kineziterapija terapija pokretom ili medicinska gimnastika, čijom primjenom treba vratiti punu pokretljivost ramenu.

Vježbe se obično izvode za svakog bolesnika individualno i u rasteretnom položaju. Sindrom smrznutog ramena ukrućeno rame, adhezivni kapsulitis je stanje bolnog i oslabljenog ramena, uz izrazito smanjenje normalna opsega kretnji, koje pogađa 2 do 5 posto populacije. Sindrom rezultira postupnim, vrlo često neprimjetnim ograničenjem pokreta u ramenom zglobu. Zglob postupno postane krut ili ukočen "smrznut", pa otud i potječu njegovi nazivi.

Bolesnici vrlo često nisu ni svjesni veličine problema i stupnja ograničenja pokreta. Najčešće se javlja u petoj i šestoj dekadi života, ali moguć je početak u bilo kojoj životnoj dobi. Bolest je najbolje okarakterizirao Codman davne Patoanatomski gledano, dolazi do skvrčavanja fibrozne zglobne čahure ramena, koja postaje manja i neelastična.

Stvaraju se brojne priraslice zglobne čahure ramena, zbog čega pokreti u ramenu postaju progresivno ograničeni i bolni. Prevladava ukočenost zgloba, dok su bolovi u drugom planu. Prema novijim definicijama, o "smrznutom" ramenu govorimo kad je opseg pasivnih i aktivnih kretnji u ramenu ograničen u jednakoj mjeri, i to za više od polovice normalnog opsega kretnji. Postoji primarni i sekundarni sindrom smrznutog ramena. Primarni sindrom razvija se bez poznatog uzroka i ne može ga se dovesti u vezu s nekom drugom poznatom bolešću.

Pogađa 2 do 3 posto populacije, javlja se obično nakon Sekundarni sindrom često je zabilježen u sljedećim bolestima: šećerna bolest, moždani udar s klijenuti udova sindrom se tada obično razvija na zahvaćenoj strani, karcinom pl.