Bol u ramenu mkb

Periarthritis humeroscapularis je akutna, subakutna ili hronična upala mekih tkiva ramena. Za ovo obolenje karakteristična je primarna upalna reakcija tetive mišića supraspinatusa, zatim akutni subdeltoidni burzitis i kao komplikacija adhezivni burzitis ili zaleđeno rame.

Ako se izuzmu akutna oštećenja zbog povrede, ovo je najčešći oblik obolenja ramenog predjela. Obično se javlja jednostrano, vrlo retko obostrano, zapažena je i naizmjenična pojava. Najčešće oboljevaju osobe između 35 i 40 godina. Oba pola su podjednako zastupljena. Etiologija i patogeneza je slična ostalim oboljenjima iz grupe fibrozitisa. Razni štetni faktori, kao traume pri nezgodnim naglim pokretima ruke, pri podizanju ili nošenju tereta, mogu da dovedu do promena u tetivi mišića supraspinatusa.

Dejstvo hladnoće u smislu lokalnog rashlađivanja ramena i posledičnog vazospazma, može da smanji postojeću slabu vaskularizaciju tetive mišića supraspinatusa i dovede do pojave zapaljenja. Uticaju fokalne infekcije kao etiološkom faktoru, ranije je pridavan mnogo veći značaj. Isto tako razni neurovaskularni i trofički poremećaji koji se javljaju u cervikalnoj artrozi, koronarnoj insuficijenciji i hemiplegiji mogu biti uzrok pojavi ovog obolenja.

Izgleda da etiološki faktori povoljnije deluju na već genetički predisponirana tkiva. Klinička zapažanja ukazuju na porodičnu sklonost prema ovom oboljenju. Radi pravilnijeg razumevanja bolesti neophodno je poznavati anatomske detalje. Rameni zglob čine: glava humerusa i zglobna površina kapsule, koja pokriva samo jednu trećinu njegove površine. I druga lokaije bola u ramenom pojasu moraju biti sagledane od strane lekara kako se ne bi previdele druge ozbilne bolesti: kod bolova u vrhovima ramena — na thoracic autlet syndrom kompresiju neurovaskularnih elemenata izmedju prednjeg i srednjeg skalenus mišića, kod subscapularnog bursitisa snapping scapulla — na osteohondrom torakalne strane skapule, na činjenicu da poremećaji gastrointestinalnih organa i pulmonarnog sistema mogu dati bolove u ramenom regionu.

Zbog toga svako ko ima bol u ramenu treba da se javi doktoru kako bi se postavila prava dijagnoza jer je ona osnovi preduslov za uspešno lečenje. Opisuju se i kao degenerativni tendinitisi ili tendonitisi. Urok nastanka se obično dobija preciznijom anamnezom. Humeralna insercija tetive supraspinatusa i insercije ostalih mišića rotatorne manžete su zbog svakodnevnih pokreta u ramenu pod neprestanim pritiskom i trenjem o korako-akromialni luk akromion-korakoakromialni ligament.

Sa druge strane, težina ruke je uzrok stalnog trakcionog stresa na kapsulu, na insercije tetive duge glave bicepsa i duge glave tricepsa. Aponevrotične mase isturenog prednje-gornjeg  dela velikog tuberkuluma humerusa su takodje podložne permanentnom trenju. Stalno traumatizovanje ovih struktura, ili akcidentalna trauma iz bilo kog razloga, izazvace mikrorupture pojedinih tendinoznih vlakana na samoj inserciji.

Bol u ramenu mkb

Zbog slabije vaskularizacije ovih područja i sporog zalečenja oštećenih struktura, nastaje lokalno zapaljenje tetive — tzv. Entenzitis insercioni tendinitis, gde će bol u ramenu, a zatim i ograničenje pokreta, biti glavni simptomi. Od pete dekade života ove tendinozne strukture su još vulnerabilnije. U tom dobu ultrazvučnimpregledom ramena često nalazimo znake njihove degeneracije u vidu istanjenja i raslojavanja vlakana.

Posturalni deformitet u vidu dorsalne kifoze kod starijih osoba takodje pogoduje nastanku bonog sindroma. Depresivna stanja takodje rezultiraju ovim posturalim deformitetom. Kod ovakvog stava tela dolazi do izmene anatomske pozicije lopatice, te se usled većeg nagiba poniranja korakoidnog nastaka, odnosno korakoakromialnog luka, povećava pritisak na strukture rotatorne manžete.

Bol u ramenu mkb

U lečenju entenzitisa moguće je  primeniti fizikalnu terapiju antiinflamatorne i analgetske procedure, zatim sintetske nesteroidne antireumatike, lokalne injekcije depo-preparata kortikosteroida, akupunkturu.

Redje, kod upornih recidiva, primenjuje se i operativno lečenje. Radi se o bolnom zapaljenskom procesu ledirane aponevroze prednje-gornjeg dela velike kvrge humerusa. Nastaje usled habanja ovog isturenog dela humerusa, koji se prilikom pokreta elevacije i unutrašnje rotacije provlači ispod čvrstog korakoakromialnog ligamenta.

Bolovi se pojačavaju postepeno, javljaju se na odredjene pokrete, intenzivniji su u toku noći   tačka 1.

Bol u ramenu mkb

Ukoliko ovakvo stanje duže traje, tegobe se sve više intenziviraju, a zapaljenje se često proširuje na jednu ili više struktura u neposrednoj okolini — najčešće na inserciju supraspinatusa i tetivu duge glave bicepsa. Zbog bola i voljno izmenjene dinamike pokreta opterećuje se vulnerabilna insercija duge glave tricepsa insercija na lateralnoj ivici skapule ispod glenoida pa ne retko nalazimo znake entenzitisa i na ovoj strukturi.

Obzirom da pacijente srećemo dosta često prvi put i posle nekoliko meseci, obično nailazimo na uznapredovali bolni sidrnom ramena gde su moguće različite kombinacije subakromialnog impingement-a sa entenzitisom supraspinatusa, tenosinovitisom duge glave bicepsa ili entenzitisom duge glave tricepsa.

L e   č e n j e     subakromialnog impingemnt-a je relativno jednostavno. Kod blagih formi često antiinflamatorne i analgetske fiziaklne procedure daju smirenje tegoba. Važno je isključiti kineziterapiju vežbe, u fazi jakih bolova. Lokalne antireumatske masti mogu da deluju blagotvorno. Nesteroidni antireumatici deluju na delimično smanjenje bolova, ali samo dok se uzimaju. Najsigurnije i najbrže lečenje se postiže lokalnim instilacijama depopreparata kortikosteroida, koji smiruju zapaljenski proces, naravno, ukoliko nema kontraindikacija za njihovo davanje.

Veoma retko, kod upornog subakromialnog impingement sindroma, koji ne reaguje na terapiju, treba primeniti operativno lečenje. Nastaje usled odredjenih poslova ili sportskih aktivnosti gde je rame bilo izuzetno angažovan, a pokreti izvedeni snažno i energično pri gura.