Takođe, bol u grudima može biti i emocionalnog porekla kod osoba koje su pod psihičkom tenzijom, nervoznih, u stresu. Takav bol u grudima je stalan, traje satima, pa i danima, i nije praćen drugim tegobama.
Međutim, bol u grudima se najčešće vezuje za srce. Jedan od najozbiljnijih je anginozni bol, simptom ishemijskog oboljenja srca. Miokardna ishemija nastaje usled neadekvatnog odnosa između snabdevenosti srčanog mišića krvlju, odnosno kiseonikom i njegovih potreba.
Trajna ishemija progredira u nekrozu miokarda, stanje poznato kao akutni infarkt miokarda. Međutim bolova u grudima ima raznih, kako po karakteristikama samog bola, tako i po uzroku bola. Najvažnije je ne ignorisati tegobe koje se javljaju, i na vreme potražiti lekarsku pomoć. Tipičan anginozni bol je tup bol, često opisan kao stezanje, pečenje, žarenje koji traje do 10 minuta ili duže, a lokalizovan je iza grudne kosti.
Ima tendenciju širenja u vrat, ramena, ruke, leđa između lopatica ili stomak ali nikad ispod pupka! Kada je reč o stabilnoj angini pektoris bol se obično javlja tokom napora, pri izlasku na hladno, posle obilnog obroka ili pri savijanju napred npr. Posle odmora ili nakon uzimanja terapije bol prestaje. Vegetativni nervni sistem sastoji se od dve vrste živaca: vagusa i simpatikusa, koji deluju suprotno jedan od drugog. Ako se usled nekog poremećaja dogodi da jedan od ovih sistema postane jači, mogu u funkcionisanju pojedinih organa nastupiti vrlo značajne promene.
Srce i krvni sudovi naročito su podložni uticaju vagusa i simpatikusa. Srce i krvni sudovi funkcionišu normalno samo ako je delovanje ovih živaca uravnteženo. U tom slučaju krvni sudovi reaguju normalno i na spoljašnje uticaje, zamor, uznemirenje itd. U protivnom slučaju srce i krvni sudovi reaguju nenormalno.
Smatra se da u većini slučajeva ulogu igra nasledni i konstitucionalni faktor, to jest neke su osobe sklone svakakvim poremećajima, tako reći, od rođenja. Događa se da se nervoza srca javlja posle nekih infektivnih bolesti, a poznato je da važnu ulogu igraju duvan i alkohol. Nema više nikakve sumnje da na nastajanje ovog oboljenja veoma jako utiču duševne povrede, umni napori, nezadovoljstvo, rat, strah itd. Ovaj uticaj postaje naročito izražen u doba puberteta i klimakterijuma. Osnovni znaci na koje se bolesnik žali jesu bol u predelu srca, otežano disanje i lupanje srca.
Bol je naročito izražen na vrhu srca u visini bradavice, a nastupa nezavisno od telesnog naprezanja. Poremećaj disanja je više subjektivan osećaj bolesnika, jer se obično ne primećuje nikakva promena ni u dubini ni u brzini disanja. Srčani rad može da bude nešto ubrzan, a može da postane i neravnomeran. Podeli tekst.
Bol u grudima - alarm koji se mora shvatiti ozbiljno Nelagodnost bol u grudima je jedan od najčešćih izazova za kliničare u ordinaciji ili urgentnom odeljenju.Proširene vene kod visokih ljudi. Pojava kapilara ukazuje na problem sa venama. Uticaj nedovoljne fizičke aktivnosti na proširene vene. Dijabetes i kardiovaskularna oboljenja. Broj komentara: Jelena Nevena Julieta Bojana Jasmin Doživljavanje anksioznosti može dovesti do osećaja stezanja ili težine u grudima. Fizički simptomi anksioznosti uključuju. Napad panike uključuje više različitih simptoma istovremeno. Ako osoba do sada nije imala napad panike, simptomi su takvi da ih lako može pomešati sa simptomima srčanog udara.
Tokom napada panike, osoba se može osećati kao da je u fizičkoj opasnosti, ali ti napadi nisu štetni po organizam. Simptomi obično prođu nakon 10 do 20 minuta. Ako osoba ima učestale napade panike, može imati anksiozni poremećaj koji se naziva panični poremećaj. Depresija je još jedan psihološki uzrok teškog osećaja u grudima. Studija iz Osoba koja pati od depresije, može imati fizičke simptome, jer depresija utiče na to kako ljudi osećaju bol.
To može biti iz razloga što depresija utiče na neurotransmitere, koji upravljaju našim emocijama. Neurotransmiteri hemijski povezuju naš mozak sa našim telom i regulišu ne samo naše emocije i raspoloženje, već i druge važne životno aspekte poput osećaja bola, kretanje, sećanja….
Stres je prirodna reakcija kada čovek percipira odnosno uvidi da je u nekoj vrsti opasnosti. Zbog povećanog percipiranog stresa, osobe koje pate od depresije, mogu osetiti težinu u grudima. Osećaj krivice ili beskorisnosti, propraćen iznenadnim bolovima ili pritiskom u grudima, može biti znak depresije. Bol u grudima može biti rezultat naprezanja mišića interkostalne kosti.
Do ovoga može doći ako osoba istegne mišić koji drži rebra na mestu. Naprezanje interkostalnih mišića može izvršiti pritisak na rebra i izazvati osećaj težine u grudima. Gastroezofagealna refluksna bolest GERB je probavni poremećaj koji može izazvati bol u grudima. GERB je oboljenje digestivnog sistema koje je uzrokovanao vraćanjem želudačnog sadržaja u jednjak.
Pored pritiska u grudima može izazvati i. Perikarditis je zapaljenski proces koji podrazumeva otok i iritaciju srčane maramice perikarda, sa većim ili manjim izlivom tečnosti unutar srčane kese. Pritisak i bol u grudima se pojačavaju prilikom ležanja i kašljanja, a smanjuju se prilikom sedenja i naginjanja unapred.
Bol se obično širi u levo rame ili leđa. Angina može izazvati osećaj pritiska u grudima.
Angina je medicinski naziv za bol u grudima ili nelagodan osećaj zbog koronarne bolesti srca. Pored bola u grudima, angina može izazavati. Nelagodnost u grudima je jedan od simptoma srčanog udara. Tokom srčanog udara, osoba može osećati težinu, pritisak i bol u grudima. Srčani udar je ozbiljno medicinsko stanje. To povećava verovatnoću prehlađivanja ili gripa.
Najviše se manifestuje na sledećim mestima: 1. Mišići i zglobovi Stres može da izazove bol, stezanje ili bol u mišićima, kao i grčeve.
Srce i pluća Previše hormona stresa kortizola može da ugrozi srce i pluća. Koža i kosa Ako imate stanje kože kao što su ekcem, rozacea ili psorijaze, stres može pogoršati stanje. Imuni sistem Potreban vam je jak imuni sistem u borbi protiv bolesti, ali stres slabi odbranu organizma. Pomozite nam da postanemo još bolji! Da li ste pronašli željenu informaciju na ovoj stranici?
0 komentara na“Bol u ruci na nervnoj bazi”