Bol u vratu ramenima i ledjima

Kao sportista koji je uvek trenirao mislio je da se to njemu ne može desiti. Kao i većina mojih pacijenata. Kako jedan pacijent reče baš danas. Godine nisu bitne jer mi dolaze u ordinaciju i mlađi i stariji i muškarci i žene. Ono što je za sve njih isto je da uvek kasne sa pregledom, trpe bolove par meseci, neki i par godina, a degenerativni proces na pršljenskim diskovima napreduje i samo se čeka jedan pogrešan pokret kada će živac odgovoriti na pritisak koji mu je napravio izmenjeni disk.

Naša kičma tokom procesa starenja se menja, diskovi koji su kao amortizeri između pršljenova vremenom gube vodu i tako postaju tvrdi a kičma manje savitljiva. Mišići koji drže diskove na svom mestu su mali i da bi bili jaki i obavljali svoju funkciju treba da ih aktiviramo vežbama za jačanje posturalnih mišića. Naravno da to osoba koja ima problem sa kičmom ne radi nego vežba velike grupe mišića koje nemaju ulogu u stabilnosti kičme.

Ali problem počinje mnogo ranije, još u detinstvu kada deca imaju lošu posturu, loše držanje i iskrivljenu kičmu.

Bol u vratu ramenima i ledjima

Ne vredi priča da si trebao početi sa vežbanjem juče, a ne za par meseci. Nakon par godina ponovo dođe dete na pregled i vidimo i ja i roditelj da se držanje tela nije popravilo, da su sada problemi i skolioza i kifoza i onda se pitamo kako sada dalje, šta sada da radimo?

I ne bi oni ni tada došli nego se dete od 13 godina sada žali da ima bol u leđima. Deca previše vremena provode sedeći pred računarima, nemaju dovoljno fizičke aktivnosti, često imaju deformitet stopala tzv.

Bol u vratu ramenima i ledjima

A sad se pitate pa šta je sa decom koja se bave sportom, kako oni imaju loše držanje i krivu kičmu. Odgovor je u svakodnevnom povijenom položaju tela, sedenju i sport kojim se bave nažalost ne jačaju svoje posturalne mišiće. Postoje sportovi koji još više potpomažu nastanku bola u leđima. Rukomet, tenis, dizanje tegova su samo neki od sportova koji usled čestih rotacija ili opterećenja kičme troše međupršljenske diskove, a taj proces dovodi do stanja bola u vratu i bola u donjem delu leđa.

Ono što sam primetila kada mi dođu pacijenti u ordinaciju je da postoje određena zanimanja kod kojih se češće javlja bol u vratu ili bol u donjem delu leđa. Bol u vratu češće imaju žene koje rade za šivaćom mašinom, frizerke, računovođe koji rade za računarom ili porodilje koje decu nose u naručju. Bol u donjem delu leđa je češći kod žena koje obavljaju poslove u kojima je tijelo u polusagnutom i sagnutom položaju, npr.

Bol u vratu češće imaju muškarci koji rade kao programeri, automehaničari, hirurzi i sva zanimanja kod kojih je položaj glave ispred tela i pogled ka dole. Kod muškaraca koji imaju bol u leđima najčešće su to vozači autobusa, kamiona, komercijalisti i trgovački putnici koji provode veliki broj sati vozeći auta.

Šta učiniti kada se po prvi put javi bol u vratu ili bol u donjem delu leđa? Osnovno je u prvoj akutnoj fazi mirovanje, jer će se na taj način izbeći povreda živca i bol u vratu i bol u leđima koji nastaje usled pokretanja vrata i trupa.

Preporuka je popiti nešto od analgetika, lekova protiv bolova i miorelaksante, lijekove za opuštnje mišića. Ako se bolovi ne smire u dva do tri dana svakako trebate pregled lekara specijaliste fizijatra koji će na osnovu kliničkog pregleda odlučiti koji su modaliteti lečenja najbolji za vas i vaš problem koji imate. Često u praksi preporučim u ovoj akutnoj fazi uz fizikalnu terapiju i kortikosteroidne lekove čiji je zadatak da smanje upalni proces na živcu koji je prignječen, ali dešava se da ni kortikosteroidi ne mogu uvijek da pomognu.

To je prvi znak da treba uraditi magnetnu rezonancu vratne ili lumbalne kičme u zavisnosti gde se bol javio. Često se pacijenti muče godinam, a da nisu uradili ovaj pregled koji je neophodan kako bismo mogli nastaviti dalje lečenje. Na osnovu magnetne rezonance se vidi na kom nivou kičme je problem, koliki je problem i da li je pacijentu potreban neurološki pregled ili pregled neurohirurga u slučaju da je potrebna operacija kičme.

Osamdeset posto pacijenata nije za operaciju i može se vrlo uspešno fizikalnom terapijom riješiti bol u vratu ili bol u donjem dijelu leđa. Najbitnije je krenuti na vreme sa fizikalnom terapijom, jer čekanjem se gubi dragocijeno vreme koje utiče na stepen oštećenja živca koji je izazvao bol u vratu ili bol u donjem delu leđa.

Cervikalni Sindrom: Bolovi U Vratu, Vratnim Žilama I Glavi | ArtFizio

Fizikalnom terapijom se smanjuje napetost u mišićima, poboljšava cirkulacija i regeneracija tkiva koje je oštećeno i tako se smanjuje bol u vratu ili bol u donjem delu leđa. Dekompresijska terapija je jedna od fizikalnih terapijskih procedura koja se pokazala sigurnom i bezbolnom metodom lečenja koja pomaže kod bola u vratu ili bola u leđima, a koje je uzrokovala diskus hernija.

Prilikom protruzije diska u vratnoj ili lumbalnoj kičmi dolazi do pritiska diska na živac koji pripada tom nivou kičme i taj pritisak izaziva bol kod pacijenta. Dekompresijskom terapijom se protruzirani disk vraća u svoje ležište i na taj način se živac oslobodi pritiska koji mu je stvarao degenerisani disk, a bol nestaje.

U razgovoru sa koleginicom koja radi dekompresijku terapiju u Beogradu došle smo do zaključka da je nakon 10 dana dekompresijske terapije najbolja opcija da pacijent radi jedan puta mesečno dekompresijsku terapiju kako bi održao željeno stanje bez bolova. Da li ste znali da američki piloti nakon svakog prekookeanskog leta koriste dekompresijsku terapiju kako bi rasteretili svoju kičmu i preventivno smanjili mogući bol u vratu i bol u leđima?

Kičma je jedan organ-sistem koji zahtijeva pažnju i održavanje, a kada se javi bol u vratu i bol u leđima najbitnija je fizikalna terapija i individualno vežbanje prilagođeno pojedincu. U sklopu fizikalne terapije vežbe se uče i rade kako bi nakon fizikalne terapije pacijent nastavio sa vežbama u kućnim uslovima. Pitaju me često pacijenti na kontroli, do kada da radim vežbe? Moj odgovor je uvijek isti.

Vežbajte do kraja svog života ako želite da nemate bol u vratu ili bol u donjem dijelu leđa. Redovno svakodnevno vežbanje bar 30 minuta će vam pomoći da posturalni mišići održe pršljenske diskove na svom mestu, da ne dođe do protruzije diska što za posljedicu onda može imati  pritisak na živac i bol u vratu koji se širi duž ruke ili bol u donjem delu leđa koji se širi .