Zglobovi kod coveka

Šećer Ukoliko patite od bolova u zglobovima, izbegavajte namirnice sa visokim sadržajem veštačkog šećera poput slatkiša, pahuljica za doručak i sokova jer one stimulišu otpuštanje upalnih transmitera.

Rafinisani ugljeni hidrati Među njih se ubrajaju beli hleb, beli pirinač, beli krompir, krekeri i pahuljice za doručak i oni imaju visok glikemijski indeks i stimulišu nastanak upale. Za 7 dana obnavlja kosti, zglobove i tetive: Jedan sastojak zauvek će vas rešiti bolova!

Crveno meso i mesne prerađevine Ove vrste mesnih proizvoda sadrže hemikalije, purinu i nitrat koji pogoršavaju bol i pospešuju upalu, a takođe i razvoj kancera. A kako da prepoznate kancerogeno meso, pročitajte OVDE - srpski lekar otkriva!

Kukuruzno ulje Ono se dodaje u brojne grickalice i peciva, baš kao i ulja bogata zasićenim omega 6 masnim kiselinama iako je potvrđeno da ona izazivaju upalu. Izbegavajte prelive za salatu, soju i ulje od semena grožđa i zamenite ih omega-3 alternativama poput orašastih plodova, maslinovog ulja, lanenog i bundevinog semena. Alkohol Alkohol može značajno pogoršati bolove u kostima. Pivo sadrži gluten i purinu koji se pretvaraju u mokraćnu kiselinu, te imaju negativan uticaj na bolove u zglobovima.

Posle ovoga, organizam sam počinje da uništava bolesti: Zapišite i čuvajte ovaj recept! So Namirnice gotove hrane i namirnice koje se prodaju zapakovane često sadrže mnogo soli i drugih dodataka kako bi se produžio njihov rok trajanja. Rafinisana so je bogata hemikalijama i aditivima koji ometaju balans tečnosti u organizmu.

Monosodijum glutamat Monosodijum glutamat ili MSG je aditiv koji se koristi za pojačavanje ukusa u hrani i često se dodaje prelivima za salatu, suhomesnatim proizvodima i supama u kesici. U centru kosti je šupljina ispunjena crvenom koštanom srži. Šupljine u ovom tkivu smanjuju težinu kosti. U crvenoj koštanoj srži stvaraju se krvne ćelije.

Kod starijih osoba crvena koštana srž menja boju, postaje žuta zbog nagomilanog masnog tkiva. Promenom boje gubi i sposobnost stvaranja krvnih ćelija. Prema mestu gde se nalaze i ulozi koju obavljaju kosti dobijaju i određen oblik. Na osnovu oblika razlikuju se duge, kratke, pljosnate i mešovite kosti. Treba imati na umu da nazivi opisuju oblik kostiju, a ne njihovu veličinu.

Duge kosti su oblika cilindra, šuplje i veoma jake i nalaze se u rukama i nogama, kao i grudnom košu rebra. Njihova osnovna uloga je kretanje i održavanje težine tela. Kratke kosti, uglavnom kockastog oblika, se nalaze u šakama i stopalima gde obezbeđuju ograničene pokrete opružanja i istezanja. Pljosnate kosti   grade krov lobanje, ramenski lopatica i karlični pojas i predstavljaju dobru zaštitu osetljivim organima kao što kosti lobanje štite mozak i oslonac mišićima.

Mešovite kosti imaju nepravilan oblik pa se ne mogu svrstati ni u jednu od navedene tri vrste kostiju. Pripadaju im kičmeni pršljenovi, kosti lica, slušne koščice u srednjem uhu. Osnovna uloga im je zaštita organa. Kratke i pljosnate kosti su slične građe kao duge: na površini je pokosnica, ispod je zbijeno koštano tkivo.

U unutrašnjosti je sunđerasto tkivo, smešetno između dva sloja zbijenog tkiva i ispunjeno crvenom koštanom srži. Zglob je spoj između dve ili više kosti. Može da bude pokretan i nepokretan. Nepokretnim zglobovima, tzv. Poseban oblik nepokretnog zloba je veza između zuba i udubljenja u viličnoj kosti.

Pokretni zglobovi omogućavaju kostima nesmetano pokretanje uz veoma malo trenja, zato što su krajevi kostiju prekriveni glatkom hrskavicom.

Hrskavica poput mekog, svilenog jastučeta omogućava da se kosti ne taru jedna o drugu. Uz to ona luči beličastu, sluzavu tečnost koja podmazuje zglob, poput ulja za podmazivanje motora automobila.

Zglob je upotpunjen zglobnim pločama koje se umeću između kostiju kako bi ublažile pritisak na zglobne površine. Zglobne ploče mogu biti različitog oblika, kao disk diskusi između kičmenih pršljenova ili  polumesečaste meniskusi u zglobu kolena.

Pokretan zglob je obavijen zglobnom čaurom, čvrstom vezivnom opnom i dodatno ojačan zglobnim vezama ligamentima. Ligamenti su jake trake vezivnog tkiva koje sprečavaju prekomerne pokrete zgloba čime sprečavaju da dođe do povrede. Pokretni zglobovi mogu biti ograničenog kretanja ili veoma pokretni. Zglobovi između kičmenih pršljenova su sa ograničenom pokretljivošću, jer se mogu malo pomerati. NJihova veća pokretljivost sprečena je jakim ligamentima. Veoma pokretni su zglobovi ruku, nogu, šaka i prstiju.

Najpokretljivi zglobovi su rameni zglob i zglob kuka. Jedna od komponeneti koja životinjama omogućava kretanje jesu zglobovi.

Pokreti u zlobovima su veoma raznoliki, ali se mogu svesti na nekoliko tipičnih. U zglobu glave sa kičmom, ramenu i kuku mogući su svi pokreti. U laktu, kolenu, skočnom zglobu kao i zglobovima falangi prstiju moguće je samo savijanje i ispružanje. Uz savijanje i ispružanje, u ručnom i zglobu palca moguće su i primicanbje i odmicanje, kao i delimično kruženje. Sve kosti u organizmu čoveka povezane u skladnu celinu preko međusobnih veza čine skelet kostur. Svaka kost ima određenu ulogu zbog čega se jačina, oblik i veličina kostiju razlikuju.

Skelet čoveka podeljen je na kosti glave, kosti trupa i kosti udova. Kosti glave i trupa zajedno obrazuju vertikalnu osu tela. Kosti glave štite mozak i organe čula vida, sluha i ravnoteže, mirisa i ukusa.

Šta se dešava kad zglobovi “pucketaju” ? - Zglobex

Za njih se vezuju mišići koji pokreću glavu i kontrolišu izraze lica i pokrete žvakanja. Učestvuju u izgradnji očne, usne, nosne duplje. Sve kosti glave osim donje vilice su spojene nepokretnim zglobovima, šavovima.

Donja vilica je pokretno zglobljena za lobanju žvakanje.

Zglobovi kod coveka

Lobanju grade pljosnate kosti i mešovite kosti vezane šavovima tako da izgleda kao da je izgrađena od jedne kosti iako ih ustvari ima 8 dve su parne : slepoočna i temena, a četiri su neparne : čeona, potiljačna, klinasta i sitasta. Kosti lica su.