Bolovi i ledjima

Bolovi i ledjima

Sa zadnje strane pršljena se nalazi trnasti nastavak processu spinosus, dok je sredini prazan prostor, kičmeni kanal u kome se nalazi kičmena moždina koji se sastoji od dugih nervnih puteva koji prenose senzibilitet za dodir, bol, temperaturu, seksualne senzacije i položaj i puteva koji prenose komande mišićima i unutrašnjim organima, kao i jedra motornih živaca.

Iz kičmene moždine izlaze motorni i senzitivni korenovi koji potom grade sve živce koji se nalaze u telu. Ispod drugog lumbalnog pršljena se nalazi splet nervnih korenova, tzv. Vratni cervikalni sa 7 pršljenova 2.

Bolovi i ledjima

Grudni torakalni sa 12 pršljenova 3. Slabinski lumbalni sa 5 pršljenova 4.

Bolovi i ledjima

Krsni sakralni sa 5 pršljenova sraslih u jednu kost krsna kost — sacrum 5. Na kraju se nalazi mala trtična kost coccyx. U vratnom delu je izbočena put napred cervikalna lordoza, u grudnom delu je izbočena put nazad torakalna kifoza, u slabinskom delu je izbočena put napred lumbalna lordoza. Kičma nosi težinu tela, ublažava potrese prilikom kretanja i štiti osetljivu kičmenu moždinu koja sadrži nervne puteve koji omogućavaju normalnu pokretljivost, osetljivost i rad organa i tkiva.

Bol u leđima može da se podeli na bol u vratu, grudnom delu kičme, slabinskom bol u donjem delu kičme — lumbago ili u krsnoj kosti sacrum. Bol može da nastane iznenada akutan bol ili da je stalno prisutan hronični bol — bol koji traje preko tri meseca. Bol može da se javlja povremeno ili da je stalno prisutan. Kada se bol širi iz vrata duž ruku govorimo o cervikobrahijalgiji, a kada se širi niz nogu o lumboišialgiji išijas.

Osim bola, nadražaj dugih nerava ruke i noge vode od kičmene moždine duž ekstremiteta može da izazove i osećaj trnjenja, mravinjanja, žarenja, utrnutosti, da dovede do slabosti i drugih ispoljavanja. Sem bola u leđima, lokalnog ili koji se širi, smetnje usled različitih već pomenutih uzroka, mogu da budu i gubitak osećaja dodira ili bola u rukama ili nogama, trnjenje, pojava slabosti ruku ili nogu, smetnje kontrole mokraće i stolice, povišena telesna temperatura, gubitak na težini, depresija, nesanica i drugo.

Bol u leđima dorsalgia je porekla iz mišića, živaca nerava, zglobova, kostiju i drugih struktura kičme. Nekad je u pitanju tup bol, a nekad oštri probadi ili žarenje. Bol može da nastane naglo, na primer posle dizanja teškog tereta ili postepeno pod dejstvom drugih faktora. Bol u leđima može da se javi praktično u svakom životnom dobu, ali je najčešći u tridesetim i četrdesetim godinama.

Osim toga pušenje usporava procese izlečenja. Jedan od najčešćih razloga bolova u leđima je mehaničke prirode. U najvećem broju slučajeva radi se o bolesti međupršljenske hrskavice intervertebralni diskus, od kojih su najčešći donji lumbalni.

Hrskavica sa godinama i mehaničkim povredama, manjim ili većim, degeneriše, gubi vodu i elastičnost, izbočuje se put nazad u spinalni kanal i međupršljenkse otvore pritiskajući nerve. To su diskopatija degenerativna bolest diska odnosno protruzija hernijacija diska koja je teži stepen.

Veliko izbočenje diskusa se naziva discus hernija kada je probijen spoljni deo diska i unutrašnji, želatinozni deo biva potisnut unazad kroz procep. Kada se delovi hrskavice odvoje ponašaju se kao strano telo u kičmenom kanalu koje pritiska na nerve što se zove ekstruzija diska.

Postojeće smetnje nisu u direktnoj vezi sa promenama na diskusima jer degeneracija diska i hernijacija mogu da se nađu i kod osoba bez bola.

8 glavnih uzročnika bolova u leđima i rebrima | Kreni zdravo!

Za uzrocima ovih razlika se traga. Degenerativne promene na kičmi mogu da dovedu i do suženja kičmenog kanala spinalna stenoza sa pritiskom na kičmenu moždinu pruža se obično do drugog lumbalnog pršljena i nerve koji se odvajaju od kičmene moždine i odlaze u telo da inervišu oživče različite mišiće, organe i tkiva. Najčešći mehanički razlozi oštećenja kičme su: neodgovarajući ležaj, previše mekan ili previše tvrd dušek, neodgovarajući jastuk, spavanje na stomaku, spavanje bez jastuka, stolice koje nisu ergonomske, ma kako izgledale udobne, rad za tastaturom bez odgovarajućeg oslonca za laktove, stojeći posao, nošenje velikih tereta, izloženost vibracijama, prinudni položaji tela sa većim rotacijama kičme, doskoci u sportovima i rotacioni pokreti kao i drugi faktori doprinose pojave bola u leđima.

Takođe gojaznost i deformiteti kičmenog stuba skolioza, kifoza, lordoza doprinose oštećenju kičme. Bol u leđima je često i mišićnog porekla. To mogu da budu istegnuća mišića, zgrčenost spazam mišića, fibromijalgija i drugi uzroci. Još jedan potencijalni uzrok bola su mali intervertebralni zglobovi facetni ili zigoapofizealni zglobovi, verovatno zbog oštećenja mekih struktura ovih zglobova. Kod razvijenih mehaničkih uzroka poput bolesti diska, postoji i značajno sterilno zapaljenje bez infekcije koje traje i nekoliko nedelja do par meseci koje pojačava bol.

Retki su nasledni uzroci poput ankilozirajućeg spondilitisa. Neophodno je isključiti kod žena i ginekološka oboljenja koja mogu da daju bol koji se širi u leđa endometrioza kao i trudnoća. Kod osoba oba pola treba isljučiti i kamen u bubregu, a kod širenja bola duž nogu i koksartrozu i peritrohanteritis. Jedan od čestih uzroka bola u leđima je i depresija prepoznata ili neprepoznata, anksioznost, stresne situacije na poslu ili u porodici kao i nezadovoljstvo uopšte.

Podaci dobijeni Magnetnom rezonancom ili Kompjuterizovanom tomografijom skener nisu uvek u korelaciji sa onim što bolesnik oseća i lekar nalazi na pregledu. Oni su važna procedura u isključenju ređih uzroka i težih oštećenja diskusa, naročito ako se razmatra operacija to je svega par procenata ovih bolesnika. Lečenje bola u leđima je usmereno na to da se u što kraćem periodu bol smanji u što većoj meri, a osoba što pre i što bolje osposobi za normalno funkcionisanje.

Uobičajeni uzroci problema s leđima su povrede usled prenaprezanja ili kombinacija mehaničke ozlede na primer, prikleštenog nerva i degenerativne ozlede znakova trošenja, kao i psihosomatski faktori. U moguće uzroke ubrajaju se. Povrede kao što su prelom tela pršljena, pomeranje tela pršljena ili pritisak na koren nerva Upala Trošenje degeneracija - kliničke slike uključuju osteoartritis, osteoporozu, Bahterovu bolest, herniju diska, nestabilnost kičme, mišićnu neuravnoteženost ili razlike u visini nogu sa posledičnim narušavanjem telesne statike.

Dijagnostičke procedure uključuju rendgensko snimanje i magnetnu rezonantnu tomografiju. Kod bola u leđima razlikujemo radikularni bol pri kome je koren nerva iziritiran — na primer, usled hernije diska — i pseudoradikularni bol. U drugom slučaju, bol u leđima je izazvan promenama u malim zglobovima kičme.

Lumbago: iznenadni bol u leđima Hronični bol u leđima: bol u leđima koji se javlja duže od tri meseca Bol u donjem delu leđa i bol koji se širi ka nogama Nemogućnost kontrolisanja rada noge Oslabljena funkcija bešike. Bol u leđima je drugi najčešći razlog ležanja u bolnici. Vodeći je faktor u odobravanju lečenja sa hospitalizacijom u okviru penzionog osiguranja i razlog za fizičku i radnu nesposobnost.

Svake godine, u Nemačkoj se leči 31 milion slučajeva bola u leđima. Od svih slučajeva, Procenjuje se da, u Nemačkoj, bolovi u leđima dovode do troškova od oko 49 milijardi evra. Zato se lečenje i rehabilitacija obolelih osoba ne posmatra samo kao važna zdravstvena obaveza, već i kao ekonomski faktor!

Lečenje zavisi od uzroka tegoba i često je najpre konzervativno, odnosno bez operacije. Operacija se izvodi u retkim slučajevima. Prognoza za većinu ljudi sa bolovima u leđima je dobra. Smernice koje su objavili Udruženje specijalista ortopedije i Komisija za lekove Nemačkog lekarskog društva naglašavaju da samo mere koje uključuju aktivno učešće pacijenta na primer, aktivna fizioterapija, upotreba funkcionalnih ortoza, ponašanje koje štedi leđa na radnom mestu itd dugoročno mogu biti od koristi.