Bolovi u kolenu hrskavica

Artroza kolena sa jedne strane povećava šanse za pojavu artroze drugog kolena i artroze kuka.

Bolovi u kolenu hrskavica

Dijagnoza se postavlja na osnovu simptoma, odnosno kliničke slike, a od dijagnostičkih procedura se najčešće koristi rendgenografija kolena. Na snimku kolena se ne vidi hrskavica, a na oštećenje hrskavice ukazuje suženje zglobnog prostora, pojava osteofita i depoziti kalcijuma unutar zgloba.

Promene koje se vide na snimcima nisu u korelaciji sa tegobama, jer nekad male promene mogu da budu praćene veoma jakim bolovima i obrnuto. Gonartroza kolena rendgenski snimak — strelica označava suženje zglobnog prostora, a to ukazuje da je na tom mestu oštećena hrskavica.

Bolovi u kolenu hrskavica

Kad je u pitanju artroza kolena lečenje je najefikasnije u ranoj fazi, ali je situacija u praksi drugačija, pošto se uglavnom pacijenti javljaju lekaru kada su tegobe dosta izražene, a artroza kolena već uznapredovala. Pacijentima na raspolaganju stoji niz nehirurških mera čiji je cilj smanjenje tegoba i poboljšanje kvaliteta svakodnevnog života. U slučaju kada nehirurško lečenje ne daje rezultate ostaje mogućnost operacije kolena.

Korigovanje telesne težine, fizikalna terapija odgovarajuće vežbe za koleno i primena hondroprotektora glukozamin i hondroitin sulfat su od ključnog značaja za zaustavljanje daljeg napredovanja bolesti. Analgetici i nesteroidni antiinflamatorni lekovi ublažavaju tegobe, ali ne zaustavljaju propadanje hrskavice. Ukoliko se uzimaju duže od deset dana mogu dovesti do brojnih neželjenih efekata kao što su mučnina, povraćanje, oštećenje sluznice digestivnog trakta, poremećaj funkcije jetre i bubrega.

Najnovije preporuke su da ih ne treba davati osobama starijim od 65 godina. Pacijenti ih obično koriste svakodnevno duži niz godina što je veoma opasno, naročito kad su u pitanju starije osobe sa smanjenom funkcijom jetre i bubrega i pratećim kardiovaskularnim bolestima. Injekcije kortikosteroida blokada kolena se ubrizgavaju direktno u koleno, imaju snažno antiinflamatorno dejstvo, ali i brojne neželjene reakcije. Primenjuju se samo kod veoma jakih bolova, a njihov efekat traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci.

Bolovi u kolenu hrskavica

Injekcije hijaluronske kiseline se daju u zglob kolena kako bi se poboljšalo podmazivanje zgloba. Hijaluronska kiselina ne leči artrozu kolena već dovodi do privremenog smanjivanja tegoba obično efekat traje par meseci, nekada kraće. Injekcije hijaluronske kiseline, kao i injekcije kortikosteroida se daju samo u slučajevima kada su bolovi izuzetno jaki, a pokreti jako ograničeni, pa pacijent ne može da ode na fizikalnu terapiju.

Jedina svrha ovih injekcija jeste omogućiti pacijentu fizikalnu terapiju. Dva dana nakon što se daju injekcije pravi se pauza, a zatim se započinje sa fizikalnom. Fizikalna terapija ima za cilj jačanje mišića koji okružuju koleno, kako bi se zglob rasteretio. Glukozamin i hondroitin sulfat. Glukozamin sulfat i hondroitin sulfat se normalno nalaze u zglobnoj hrskavici. Kliničke studije sprovedene na najvećim svetskim klinikama su pokazale da pacijenti sa artrozom kolena nakon uzimanja suplemenata sa glukozaminom i hondroitin sulfatom osećaju značajno smanjenje tegoba.

Glukozamin i hondroitin sulfat su hondroprotektori koji menjajući metabolizam hondrocita zaustavljaju degenerativno oštećenje hrskavice i jedini pomažu njeno obnavljanje. Operacija kolena. Artroza kolena se leči operativno ukoliko su tegobe toliko izražene da onemogućavaju svakodnevno funkcionisanje, a ostale metode lečenja nisu dale rezultate. Od hirurških metoda se primenjuju 1 artroskopija — za uklanjanje odlomljenih fragmenata hrskavice, 2 osteotomija — ukoliko artroza kolena postoji samo sa jedne strane, osteotomija omogućava da se rastereti bolesno koleno i deo opterećenja prebaci na zdravo koleno, 3 zamena bolesnog kolena implantom.

Bez pokreta, bez određenog fiziološkog stepena upotrebe zglobova, bez stalne promene pritiska, stalnog istiskivanja i usisavanja vode, nema ni pravilne razmene materija koja ćelijama hrskavice obezbeđuje ishranu i normalno funkcionisanje.

Zanimljivo je, dodaje prof. Damjanov, da ćelije hrskavice, hondrociti, koje su jedini njen živi deo, čine svega 3 odsto tkiva hrskavice, a imaju zadatak da stvaraju i obnavljaju preostalih 97 odsto tog tkiva. Takođe, to su ćelije s najdužim životnim ciklusom u organizmu, slično nervnim i mišićnim ćelijama. Promene koje dovode do osteoartritisa počinju da se javljaju sa poremećajem ravnoteže u oštećivanju i obnavljaju hrskavice. Ukoliko se kolagena vlakna, nakon kidanja, više ne obnavljaju u dovoljnoj meri, ona ostaju da štrče, i ranije glatka površina hrskavice počinje da liči na kratko podšišanu kosu.

Razmekšana hrskavica više nije sposobna da amortizuje udarce i ponaša se kao iskidani sunđer - niti se posle udarca vraća u prvobitni položaj, niti pravilno razmenjuje tečnost sa okolinom. Sa daljom mehaničkom upotrebom zgloba počinju da se otkidaju celi komadi hrskavice, kost postepeno ogoljava i zglobne kosti se međusobno direktno taru. Svakodnevno grubo trenje podstiče kosti da zadebljavaju i da stvaraju višak koštane mase, takozvane osteofite.

Kost počinje da jača i buja da bi mogla da trpi pojačano opterećenje, ali ta zaštita se pretvara u svoju suprotnost i kasnije dodatno oštećuje zglob.

Zbog pojave osteofita, zglob više nije idealno gladak i višak kosti počinje da kida okolna meka tkiva. Budući da se višak kosti javlja po celom rubu zgloba, zglob se ograničeno pokreće jer mu nabujala kost smeta, te počinje da zapinje pri pokretu.

Višak kosti mehanički kida takozvani sinovijski omotač zgloba pa, usled tog oštećenja, dolazi do upale sinovije. U toku upale se oslobađaju izvesni enzimi koji razgrađuju sva okolna tkiva i tako se dodatno razgrađuju i sinovijski omotač, i kost i hrskavica; ujedno, u sinovijskom omotaču se stvaraju materije koje podstiču njegovo bujanje i, umesto da je sinovija fin i tanak sloj, ona zadebljava i proizvodi višak sinovijske tečnosti.

Umesto da se stišava, zapaljenski proces biva sve burniji, a ukupno oštećenje zgloba napreduje pa zglob može da postane toliko bolan da čak više ne može da se normalno koristi. dr Damjanov naglašava da to posebno važi za kukove i kolena, zglobove koje osteoartritis može najviše da ošteti. Dovoljno pravilnog kretanja, rekreativno bavljenje sportom, umeren rad bez preteranog mehaničkog opterećenja zglobova, jaki mišići i normalna telesna težina jesu najbolja preventiva za preranu pojavu ili ubrzan razvoj .