Bolovi u kostima lubanje

Brojni geni kontrolišu rast skeleta, maksimalne kostne mase i veličinu tela, ali je moguće da posebni geni kontrolišu strukturu i gustinu skeleta. Istraživanja ukazuju da je genetski lokus na Koštano tkivo je dinamično, vitalno tkivo, koje se stalno menja i obnavlja na podsticaj metaboličkih i fizičkih sila.

Pol, rasa, nasleđe, endokrini status polni hormoni, hormon rasta, trajanje puberteta, količina kalcijuma u ishrani i mehanički faktori značajno utiču na maksimum koštane gustine.

Bol u kostima ruku i nogu: 7 mogućih uzroka (+ lečenje) | Simptomi bolesti

Ključni događaj u patogenezi je smanjenje koštane mase po jedinici zapremine kosti, ispod nivoa potrebnog da obezbedi kostima mehaničku potpornu ulogu u telu. Struktura čvrste mineralne faze i organskog matriksa je očuvana, kao i njihova uzajamna proporcija. Patološko remodeliranje kosti kod ljudi obolelih od osteoporoze ima sledeće forme: gubitak kosti uključuje spongiozne kosti, kortikalne kosti na endostealnoj površini i intrakortikalnu kost, što povećava medularnu šupljinu, a istanjuje korteks.

Dokle god je stvaranje kostiju u periosteumu neprekidno i sporo, dotle se prečnik kostiju ne smanjuje, a periostealna površina zadržava glatku konfiguraciju. Spongiozna kost se takođe resorbuje.

Osteoporozu spongiozne kosti  histološki  odlikuje istanjenje trabekula, smanjenje njihove veličine i broja, naročito pršljenskih tela, i to onih trabekula sa vodoravnom orijentacijom. Jačina pršljenskih tela zavisi od potpore koju pružaju ligamenti, a takođe i od promena međupršljenskih diskusa.

Remodeliranje kosti je neprekidan proces i u osteoporozi njime dominira razgradnja, što je uzrok osteopenije. Posledice ovih patofizioloških zbivanja su česte frakture tokom svakodnevnih životnih aktivnosti ili pak minimalnih povreda.

Tabela 1. Faktori rizika za nastanak osteoporoze. Faktori rizika  za osteoporozu su. Predisponirajući faktori  su. Paratireoidni hormon   PTH stimuliše hidroksilaciju vitamina D u bubregu, što dovodi do povećanja nivoa 1,25 - dihidroksivitamina D 1,25 OH 2 D i do povećane gastrointestinalne apsorpcije kalcijuma. PTH takode smanjuje bubrežni gubitak kalcijuma, a dugoročno dejstvo se loše odražava na skelet zbog postojane neuravnoteženosti na mestima koja se remodeliraju.

Umereni nedostatak vitamina D vodi do kompenzatornog sekundarnog hiperparatireoidizma i značajan je faktor rizika za osteoporozu i frakture. Nedostatak  estrogena  dovodi do gubitka kostiju kroz dva različita mehanizma: 1 aktiviranje mesta za remodeliranje nove kosti i 2 preterane neuravnoteženosti između formiranja i resorpcije kostiju. Ćelije kostne srži makrofagi, monociti, preteća osteoklasta, mast-ćelije, kao i kostne ćelije osteoblasti, osteociti, osteoklasti eksprimuju ERs α i ß.

Glikokortikoidi  su najčešći razlog osteoporoze prouzrokovane medikamentima. Rizik od frakture zavisi od doze i trajanja terapije glikokortikoidima. Glikokortikoidi povečavaju koštani gubitak pomoću više mehanizama . Pacijenti koji su podvrgnuti transplantaciji izloženi su velikom riziku od brzog gubitka kostiju i frakture ne samo zbog glikokortikoida već i zbog tretmana ostalim imunosupresorima.

Pušenje u dužem vremenskom periodu negativno se odražava na koštanu masu.

Bolovi u kostima lubanje

Ova dejstva mogu biti direktna, kao toksično dejstvo na osteoblaste ili indirektna - modifikovanjem metabolizma estrogena. U proseku, žene koje puše ulaze 1 do 2 godine ranije u menopauzu od opšte populacije.

Etiologija osteoporoze. Etiološki osteoporoza se deli na primarnu i sekundarnu. Primarna  osteoporoza se može javiti kod oba pola nezavisno od starosne dobu, ali se najčešće javlja u postmenopauzalnih žena, a u starijem dobu i kod muškaraca. Postmenopauzalna osteoporoza je značajan zdravstveni problem. Nedostatak estrogena je ključni faktor u patogenezi postmenopauzalne osteoporoze. Sekundarna  osteoporoza je posledica bolesti, stanja ili primene lekova npr.

Primarna osteoporoza. Sekundarna osteoporoza. Primarna  idiopatska osteoporoza javlja se kod dece pre puberteta. Juvenilna osteoporoza javlja se i kod adolescenata i mlađih muškaraca i žena. Oba entiteta su nejasne patogeneze. U tim slučajevima je bitno isključiti postojanje  osteogenesis   imperfecta,  Cushingovog  sindroma, akutne leukemije ili druge uzroke sekundarne osteoporoze.

Postmenopauzna  osteoporoza - tip I je tradicionalna forma osteoporoze. Prvi put je opisana Najčešće oboljevaju žene 15 do 20 godina posle menopauze, mada se javlja i kod muškaraca srednjih godina Obolele osobe gube trabekularnu kost tri puta brže nego zdravi ljudi.

Posledica tog gubitka je ispoljavanje bolesti kao smanjenje gustine pršljenskih tela, distalnih krajeva podlaktice i mandibule i kostima trabekularne građe. Nabrojane kosti su predilekciona mesta za nastanak tzv. Dakle, to su prelomi tela pršljenova,  Kolove  frakture i dr.

U dobi od 10 mjeseci na redovnom pregledu pedijatrica je zamijetila da Mirta kasni u motoričkom razvoju i da ima hipotoniju mišića te je odmah uputila Mirtu fizijatru koji je propisao redovito provođenje fizikalne terapije. U dobi od 19 mjeseci Mirta je hospitalizirana u Klinici za dječje bolesti Zagreb kako bi se napravila obrada i potvrdila dijagnoza osteogenesis imperfecta.

Život s dijagnozom. Odmah nakon postavljanja dijagnoze Mirta je započela s uzimanjem D vitamina i kalcija, što uzima i danas. Prohodala je s dvije godine, a fizikalnu terapiju provodi redovito i danas.

Pliva u bazenu od treće godine. Usprkos svemu zadnji nalaz denzitometrije bio je lošiji, što ukazuje na smanjenje gustoće kostiju. Danas Mirta ide u treći razred, tjelesnog je djelomično oslobođena i ne radi aktivnosti koje bi za nju i njene kosti bile potencijalno opasne. U dobi od 5 godina iščašila je zglob na nozi. Godinu dana kasnije iščašila ga je još dva puta te je zadnji oporavak trajao veoma dugo, šepala je gotovo godinu dana. U dobi od 8 godina iz laganog pada slomila je ruku, oporavak je trajao 3 mjeseca.

Prije 15 dana slomila je prst na ruci. U početku ih ima oko no odrastanjem dolazi do spajanja pojedinih kostiju te se brojka u konačnici zaustavi na već rečenom- Nisu niti sve kosti iste, tako postoji nekoliko osnovnih oblika kostiju.

Kosti su aktivno živo tkivo unutar tijela, a sastoje se od stanice okruženih izvanstaničnom tvari. Građene su od koštanih stanica međusobno povezanih nastavcima.

Kosti imaju krvne žile koje ulaze i izlaze iz njih, opskrbljujući ih kisikom i hranjivim tvarima a oslobađaju ih štetnih tvari. Određene kosti sadrže srž koja proizvodi krvne stanice.

Sve kosti imaju živce kojima osjećamo pritisak i bol. Te krute tvari stanice izlučuju u međustanični prostor. Dogodi li se da drugim organima treba kalcija, tada kalcij iz kostiju "odlazi" u organe kojima je potrebniji npr. Zanimljiv podatak je i taj da se kosti pregrađuju čitavog života a ne samo tijekom rasta i razvoja.

Tako u odrasloj dobi kada se završi rast, kosti se i dalje pregrađuju, te je potrebno otprilike 10 godina da bi se sve kosti u ljudskom tijelu pregradile.

Taj proces ovisi i o potrebama organizma, tako da su kod fizički aktivnih ljudi kosti tvrđe i gušće za razliku od kosti kod manje aktivnih ljudi. Kao i kod svakog organskog sustava u tijelu, zdravlje je neophodno za.

Bolovi u kostima lubanje