Bolest zglobova arthritis

Žene do menopauze 2 do 3 puta češće oboljevaju od muškaraca. U starijoj životnoj dobi, posle pedesete godine života, ta razlika se umanjuje.

Uprkos rasprostranjenosti uzrok bolesti je nepoznat. Ulogu pri nastanku bolesti imaju genetski faktori, činioci spoljašnje sredine kao i izmenjen imuni odgovor. Bolest se najčešće manifestuje bolom, i otokom u zglobovima uz višečasovnu jutarnju ukočenost u zglobovima. Promene su na početki bolesti locirane na sitnim zglobovima šaka, stopala, ručnim zglobovima i ramenima. Neretko se pre ispoljavanja promena na zglobovima javljaju opšti znaci u vidu umora, malaksalosti, povišenja telesne temperature, gubitka apetita.

Ukoliko se zakasni sa ranim postavljanjem dijagnoze, a samim tim i adekvatnim lečenjem, u kasnijem toku bolesti dolazi do trajnih deformiteta. Savremene laboratorijske analize omogućavaju da se u najranijoj fazi detektuju povišene vrednosti parametara koji ukazuju da se radi o ovoj bolesti. Neprocenjiva je uloga ultrazvučne dijagnostike u ranom otkrivanju ove bolesti. Već u prvih 6 meseci se mogu otkriti promene koje mogu ukazati da se radi o reumatoidnom artritisu.

Ukoliko je bolest trajala duže od godinu dana, promene na koštano zglobnom sistemu vidljive i na RTG snimku. Nekada je vladalo mišljenje da reumatoidni artritis treba lečiti lagano, obazrivo. Sada je opšte prihvaćen stav da treba što ranije postaviti dijagnozu i odmah započeti lečenje.

Artritis stopala: simptomi i liječenje bolesti malih zglobova

Posebno mesto u lečenju artritisa ima balneo-fizikalno lečenje. U Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju Banja Koviljača sa uspehom se leči reumatoidni artritis.

Lečenje se obavlja sumporovitom vodom i lekovitim blatom, kinezi terapijama, elektro i magneto terapijama, ultrazvukom i laserom. Početna Rehabilitacija Šta lečimo. Reumatična oboljenja Kako se manifestuju reumatske bolesti?

Degenerativni reumatizam Dolazi do destrukcije zglobne hrskavice zahvaćenog zgloba ili hrskavice interverebralnog diska. Upalni reumatizam Sve bolesti gde je patološki proces upalna promena. Metaboličke bolesti zglobova i kostiju Nastaju zbog promena u metabolizmu, najčešće bolesti su osteoporoza i giht urički arthritis. Vanzglobni reumatizam Promene se dešavaju ne u zglobu, već u njegovoj okolini tj.

Arthritis rheumatoides Reumatoidni artritis Reumatoidni artritis RA je hronična, zapaljenska, sistemska bolest, progresivnog i nepredvidivog toka, koja se uglavnom ispoljava na zglobovima šaka i stopala i na kolenima i ako se ne leči dovodi do nepovratnih oštećenja i formiranja deformiteta zglobova, gubitka njihove funkcije sa većim ili manjim stepenom invaliditeta i značajno narušenim kvalitetom života.

Značaj ultrazvuka u dijagnostici reumatoidnog artritisa Reumatoidni artritis se ispoljava na zglobnim strukturama. Kako se boriti protiv reumatoidnog artritisa? Ukoliko se na vreme otkrije i počne sa adekvatnim terapijama i za artritis ima leka. Ključ uspeha u lečenju artritisa Rana dijagnostika Agresivni pristup u lečenju lekovima Pravovremeno započinjanje balneo-fizikalnog lečenja pod nadzorom lekara.

Naučnici zbog ovoga smatraju da je osteoartritis nastao kao evolutivni mehanizam reparacije popravljanja hrskavice. Uvreženo je mišljenje da je osteoartritis neizbežan deo starenja kao što je seda kosa ili izborana koža. Iako nastaje uglavnom kod starijih ljudi, artritis nije uzrokovan samo trenjem i trošenjem tokom godina, već u njegovom razvoju učestvuju i razni drugi faktori. To je razlog što je osteoartritis ne javlja kod svih starijih, a čest je kod nekih mlađih osoba. Fiziološki, zglobovi su tako napravljeni da imaju nizak stepen trenja i da je njihovo trošenje nemoguće osim u slučaju preterane upotrebe ili traume.

Osteoartritis verovatno započinje sa poremećajem u ćelijama koje stvaraju sastojke hrskavice, kao što je kolagen otporan, fibrozni protein u vezivnom tkivu i proteoglikane supstance koje hrskavici daju elastičnost.

Zatim, hrskavica može previše rasti, ali ponekad se i stanjuje, a na površini se pojavljuju pukotine. Male šupljine koje nastaju u kosti ispod hrskavice oslabljuju kost. Kost može zadebljati na krajevima oblikujući šiljke osteofiti, koji su vidljivi i moguće ih je opipati.

Ovi šiljci mogu ometati normalnu funkciju zgloba uzrokujući bol. Konačno, glatka, klizava površina hrskavice postaje gruba i izbrazdana, pa se pokreti u zglobu ne mogu više vršiti glatko.

Svi delovi zgloba — kost, zglobna čaura, tetive i hrskavica, propadaju na različite načine, menjajući zglob. Osteoartritis se može podeliti na primarni idiopatski čiji uzrok nije poznat, I sekundarni koji nastaje kao posledica neke druge bolesti, infekcije, deformiteta ili pretreane upotrebe zgloba. Neki ljudi iz određenih profesija preterano opterećuju zglobove kao što su rudari i vozači autobusa, pa su posebno ugroženi.

Međutim, trkači na duge staze nemaju visok rizik za pojavu ove bolesti. Povećana telesna težina takođe može biti važan faktor u razvoju bolesti, ali dokazi za to nisu konačni. U im godinama mnogo ljudi imaju neke znakove osteoartritisa na rendgenskim snimcima, naročito u zglobovima koji nose telesnu težinu kao što je kuk, ali ih samo nekolicina ima simptome.

Simptomi se razvijaju postepeno pogađajući na početku samo jedan ili nekoliko zglobova.

Obično su zahvaćeni zglobovi prstiju, baza palca, ruke, vrat, donji deo leđa, palac noge, kukovi, kolena. Prvi simptom je bol koji se obično pogoršava vežbanjem. KOd nekih ljudi zglobovi mogu biti ukočeni nakon spavanja ili nakon mirovanja, ali ukočenost obično prolazi u prvih pola sata nakon početka kretanja. Kako se promene uzrokovane osteoartritisom povećavaju, zglob postaje manje pokretan i ponekad može ostati blokiran u savijenom položaju.

Rast hrskavice, kosti i ostalog tkiva povećava zglobove, a hrapava hrskavica uzrokuje škripanje i pucketanje u zglobu prilikom pokreta. Koštane izrasline Heberdenovi čvorovi obično nastaju u zglobovima na krajevima prstiju ruke.

U nekim zglobovima, kao što je koleno, ligamenti koji okružuju i podupiru zglob se istegnu pa zglob postaje nestabilan. Dodirivanje i pokretanje zglobova može biti vrlo bolno. Suprotno ovome kuk postaje ukočen, opseg pokreta se smanjuje, a pokreti su izuzetno bolni.

Oseoartritis često pogađa kičmu. Bol u leđima je najčešći simptom. Zahvaćeni kičmeni pršljenovi obično uzrokuju samo srednje jak bol i ukočenost. Međutim, osteoartritis u vratnom cervikalnom i slabinskom lumbalnom delu kičme može uzrokovati ukočenost, neobične osećaje, bol i slabost u ruci ili nozi ako zadebljanja na kosti pritiskaju nerve. Retko može doći do pritiska na krvne sudove koji ishranjuju zadnji deo mozga, uzrokujući probleme s vidom, vrtoglavicu vertigo, mučninu i povraćanje.

Ponekad koštane izrasline pritiskaju jednjak otežavajući gutanje. Nakon pojave simptoma bolest najčešće sporo napreduje uzrokujući određeni stepen onesposobljenosti invalidnosti.