Degenerativna bolest zglobova

Dijagnoze se postavlja kliničkim pregledom lekara fizijatra, radiološkom dijagnostikom rentgenskim snimanjem zglobova i laboratorijskim pregledom krvi i urina. Sve ove tegobe: ograničena pokretljivost, hronični bol i smanjene mogućnosti za obavljanje aktivnosti dnevnog života utiču na društveni život pacijenta, njegovo raspoloženje i umanjuju kvalitet života. Mnogi od obolelih se prepuste bolesti i izbegavaju fizičke aktivnosti, tako da često dolazi do stanja nezainteresovanosti i depresije.

Zbog toga je važno sprovesti kompletan individualan program lečenja i motivisati pacijenta da zauzme aktivan stav u procesu lečenja!! Cilj lečenja je: usporiti degenerativne procese, smanjiti bolove i mišićni spazam grč okolnih mišića, poboljšati funkcije zgloba, sprečiti kontrakture skraćenje okolnih mišića i osposobiti pacijenta za svakodnevne životne aktivnosti. Preventivnim pravilnim ponašanjem u svakodnevnom životu i aktivnostima, u mnogome se može uticati na očuvanje zdravlja, poboljšanje kvaliteta života i smanjenje tegoba.

Samo u najtežim slučajevima se sprovodi ortopedsko-hirurško lečenje. Nakon operacije je takođe neophodna kompleksna primena fizikalne terapije i kineziterapije kompletan rehabilitacioni program, kako bi se pacijentu omogućio brz oporavak i što raniji povratak svakodnevnim životnim aktivnostima.

Ultrazvučni pregledi - RSD. Škola ultrazvuka. Intenzivni kursevi ultrazvuka.

Intenzivni kursevi ultrazvuka za lekare - PRP Plazma bogata trombocitima terapija. Degenerativna bolest perifernih zglobova — Artroza. Šta su artroze? Ređe se radi o artrozama zglobova ručja i sitnih zglobova šaka, kao i o artrozi ramenog zgloba. Razlikujemo primarne i sekundarne artroze. Šta znači degenerativni proces u zglobu? Zapravo se radi o prevremenom ili ubrzanom starenju zgloba. Kako se bolest manifestuje? RA, giht, kondrokalcinoza. Hirurški hrskavice su avaskularne, aneuralne i alifatične.

To su ćelije sa najdužim životnim ciklusom u telu slično CNS i mišićnim ćelijama. Struktura i funkcija hrskavice zavise o pritisku npr. Artroza počinje mehaničkim oštećenjem tkiva npr.

Povrede tkiva indukuju hondrozu u formiranje proteoglikana i kolagena. Povećava se međutim i stvaranje enzima koji razaraju hrskavicu te upalnih citokina, koji su i normalno prisutni u malim količinama. Upalni medijatori pokreću inflamacijski ciklus, koji dodatno stimuliše kondrocite i obložne stanice sinovije, da bi konačno razgradio hrskavicu. Kondroci su podložni apoptozi. Kada je hrskavica slomljena, izložena kost postaje kompaktnija i sklerotična. Artroze napadaju sva zglobna tkiva.

Supkondralna kost se prvo stvrdnjava, potom bude podložna infarciranju, da bi kasnije postala porozna s pojavom supkondralnih cista. Pokušaji reparacije uzrokuju supkondralnu sklerozu i osteofite na ivicama zgloba da ga stabilizuju. Sinus oluja sa znacima upale i stvaranjem manje viskoznog sputuma.

Stimulacija periartikularnih tetiva i ligamenata uzrokuje tendinitis i kontrakture. Spondiloza artroza kičme na nivou pršljenova dovodi do zadebljanja i proliferacije stražnih longitudinalnih ligamenata sa stvaranjem poprečnih pregrada koje pritiskaju prednje delove kičmene moždine, uz bujanje ligamenta flava, koji mogu komprimovati njene zadnje delove. Početak je uglavnom postepen i deluje samo na jedan ili dva zgloba. Prvi simptom je bol, koja se često opisuje kao duboka, pogoršava se opterećenjem, a olakšava mirovanjem, da bi konačno postala manje-više trajna.

Kako artorza napreduje, pokretanje ručnog zgloba se ograničava pojavom bola. Bujanje hrskavice, kosti, ligamenata, tetiva, kapsula i sinovije uz veće ili manje zglobne izlive dovodi do karakterističnih uvećanja artrotskih zglobova. Većinom su zahvaćeni distalni DIP i proksimalni PIP interfalangealni zglobovi sa pojavom Heberdenovih ili Bouchardovih čvorića, zatim prvi karpometakarpalni zglob, intervertebralni i zigoapofizni zglobovi cervikalnih i lumbalnih pršljenova, prvi metatarzofalangealni zglob, kuk i koleno.

Cervikalna i lumbalna spondiloza uzrokuje mijelopatiju i radikulopatiju, no klinički znaci mijelopatije su obično blagi, dok radikulopatije zna biti izražena, ali ipak retko jer su nervni korenovi i ganglije dobro zaštićeni.

Ponekad postoje dokazi o otkazu vertebralne arterije, infarktu kičmene moždine ili pritisku osteofita na jednjaku. Tegobe polaze i iz supkondralne kosti, ligamenata, sinovije, periartikularnih burza, kapsula, mišića, tetiva, diskusa ili periosta jer su sve ove strukture osetljive na bol.

Kod kičmene moždine supkondralne kosti, poznato je da povećava venski pritisak izazivajući bol ponekad se naziva i "koštana angina". Koksartroza postepeno sužava kretanje u kuku. Bol može biti projiciran u prepone, prema trohanteru ili se odnosi na koleno. OA treba da se sumnja u postepeni razvoj simptoma, posebno kod starijih osoba. U ovom slučaju treba snimiti radiogram najspektarnih zglobova.

Obično su otkriveni marginalni osteofiti, kranijalne pukotine, povećana gustina supkondralne kosti, cista i remodelinga, i artikulacije. Laboratorijski nalazi se koriste za isključivanje drugih stanja npr. RA ili za otkrivanje bolesti koje uzrokuju sekundarnu artrozu. Artrotske promene van uobičajenih zglobova govore za sekundarnu OA pa se daljom obradom traga za primarnim otklonom npr. Endokrinim, metaboličkim, Neoplastični ili biohemijskim.

Šta je kolagen u prahu i kako se koristi?

Degenerativna bolest zglobova, osteoartroza, hipertrofni osteoartritis | Promo

Mnogi ljudi su upoznati sa njegovom ulogom u našoj koži, što je i jedan od razloga zbog čega se kolagen nalazi u mnogim proizvodima za negu lep.